ЕР
47
Пише књигу паша смедеревски: б
= п т = д
ãБрзо
дојди,
кнеже Владисаве, и
= ј
и
доведи мила
сина твога.Ò
Пође
кнеже, не доведе
сина. ћ
= ђ
Њему вели
паша смедеревски:
ãКамо,
кнеже, Мил'ја
чобанине?Ò в
= б
Ал говори
кнеже Владисаве:
ãОстао је на
Пролом
планини е
= је
чувајући
бела
стада своја.Ò бѣла (јат = ије?
е?)
Шиље паша два
хитра
чауша
да
уфате Мил'ју чобанина.
Уфатише Мил'ју
чобанина
везаше
му руке наопако
остаде
му оно бело
стадо
и
код њега
нитко не
остаде
разма једна
нејака
сестрица с
= з
ништо
не зна куд јој
братац оде ωи
= јој дд
= д
и
браца
јој одведоше Турци
на
вишала
среди
Смедерева. ж
= ш срѣди (јат = е?
ије?)
Кад су били
на првом
конаку,
моли
им
се Мил'ја
чобанине: ихмь
= им
ãА бога
вам,
два Турчина
млада,
одрешите ми
моје беле руке от
= од
да
посвирам у
свиралку
златну.Ò
Одрешише
два млада Турчина
одрешише Мил'ји
беле
руке.
Свира Мил'ја у
златну
свиралу
у
свиралу Мил'ја
говорио: говорила
= говорио
ãАвај
мени,
пусто стадо
моје,
далеко
ти на далеко
оста
код
тебека
нитко не
остаде тебѣга (јат = е? и?) г = к
разма једна
нејачка
сестрица
и
она је
у трави заспала
не
зна куд јој
братац оде
а
браца
јој одведоше
Турци ѿвѣдоше
(јат = е)
на
вишала
среди
Смедерева.Ò сметеревои
= Смедерева
Кад су били
на другом
конаку,
моли
им
се Мил'ја
чобанине:
ãТако ми
бога,
два Турчина
млада, такь
= тако
одрешите ми
моје беле руке
да
посвирам у
златну
свиралкуÒ.
Одрешише
два млада Турчина
одрешише
му обе беле руке.
Свира Мил'ја
у свиралку
златну
а
свиралку лепо
узговара:
ãАвај
мене,
моја стара мајко,
откуд
ћеш ме, јадна,
погледати
откуд
ћу ти
појавити
стадо
и
довести
нејачку
сестрицу.
А Мил'ју ти
одведоше
Турци
на
вишала
среди
Смедерева.Ò
Кад су дошли
паши смедеревском,
ал
говори паша
смедеревски:
ãА ти ли си, Мил'ја
чобанине,
штоно
заседаш по
планини Турке
а
и љубиш буле Смедеревке.Ò п
= б
Ал говори Мил'ја
чобанине:
ãТако
ми бога, паша
смедеревски,
ево
ово Мил'ја
чобанине
штоно
заседа по
планини Турке
а
и љуби буле Смедеревке.
И твоју сам
кадуну љубио
на
твојему
високу чардаку
у
твојему
мекану
душеку
те
ми дала белу
антерију
и
у руку златну
свирауку.Ò
Њему вели
паша смедеревски:
ãВодите
га те га обесите.Ò
Говорио
кнеже Владисаве:
ãГосподине,
пашо смедеревски,
одсеци
ми твојом
сабљом главу ѿсѣци
(јат = е?)
да
не гледим на
вишала
сина.Ò
Скочио је паша
смедеревски
одсече
му својом сабљом
главу. лω
= љо
Одведоше
Мил'ју да обесе. овѣзе (јат = е)
Говорио Мил'ја
чобанине:
ãА бога
вам,
два џелата
млада, ч
= џ
одрешите ми
беле
руке моје
да
засвирам у
златну
свралку.Ò
Одрешише Мил'ји
беле
руке
не хте Мил'ја
у свиралку
свират некти
= не хте
веће
трже
сабљу од џелата држи
= трже
и
погуби обадва џелата
пак
уседе на џелатске
коње
те
отиде прико
поља равна
како
звизда прико
ведра неба
те
отиде на Пролом планину
нађе
своје бело
стадо.
св