ЕР 47

 

Пише књигу паша смедеревски:                  б = п   т = д

Брзо дојди, кнеже Владисаве,                     и = ј

и доведи мила сина твога.

Пође кнеже, не доведе сина.             ћ = ђ

Њему вели паша смедеревски:

Камо, кнеже, Мил'ја чобанине?                в = б

Ал говори кнеже Владисаве:

Остао је на Пролом планини                       е = је

чувајући бела стада своја.                          бѣла (јат = ије? е?)

Шиље паша два хитра чауша

да уфате Мил'ју чобанина.

Уфатише Мил'ју чобанина

везаше му руке наопако

остаде му оно бело стадо                             

и код њега нитко не остаде

разма једна нејака сестрица                          с = з

ништо не зна куд јој братац оде                   ωи = јој           дд = д

и браца јој одведоше Турци

на вишала среди Смедерева.                        ж = ш              срѣди (јат = е? ије?)

Кад су били на првом конаку,

моли им се Мил'ја чобанине:                        ихмь = им

А бога вам, два Турчина млада,

одрешите ми моје беле руке                         от = од           

да посвирам у свиралку златну.

Одрешише два млада Турчина

одрешише Мил'ји беле руке.                      

Свира Мил'ја у златну свиралу

у свиралу Мил'ја говорио:                          говорила = говорио

Авај мени, пусто стадо моје,                      

далеко ти на далеко оста

код тебека нитко не остаде                           тебѣга (јат = е? и?)     г = к

разма једна нејачка сестрица

и она је у трави заспала

не зна куд јој братац оде

а браца јој одведоше Турци                         ѿвѣдоше (јат = е)

на вишала среди Смедерева.                      сметеревои = Смедерева

Кад су били на другом конаку,

моли им се Мил'ја чобанине:

Тако ми бога, два Турчина млада,             такь = тако

одрешите ми моје беле руке

да посвирам у златну свиралку.

Одрешише два млада Турчина

одрешише му обе беле руке.

Свира Мил'ја у свиралку златну

а свиралку лепо узговара:

Авај мене, моја стара мајко,

откуд ћеш ме, јадна, погледати

откуд ћу ти појавити стадо

и довести нејачку сестрицу.

А Мил'ју ти одведоше Турци

на вишала среди Смедерева.

Кад су дошли паши смедеревском,

ал говори паша смедеревски:

А ти ли си, Мил'ја чобанине,

штоно заседаш по планини Турке

а и љубиш буле Смедеревке.                     п = б

Ал говори Мил'ја чобанине:

Тако ми бога, паша смедеревски,

ево ово Мил'ја чобанине

штоно заседа по планини Турке

а и љуби буле Смедеревке.

И твоју сам кадуну љубио

на твојему високу чардаку

у твојему мекану душеку

те ми дала белу антерију

и у руку златну свирауку.

Њему вели паша смедеревски:

Водите га те га обесите.

Говорио кнеже Владисаве:

Господине, пашо смедеревски,

одсеци ми твојом сабљом главу                   ѿсѣци (јат = е?)

да не гледим на вишала сина.

Скочио је паша смедеревски

одсече му својом сабљом главу.                  лω = љо

Одведоше Мил'ју да обесе.                          овѣзе (јат = е)

Говорио Мил'ја чобанине:

А бога вам, два џелата млада,                     ч = џ

одрешите ми беле руке моје

да засвирам у златну свралку.

Одрешише Мил'ји беле руке

не хте Мил'ја у свиралку свират                 некти = не хте

веће трже сабљу од џелата                           држи = трже

и погуби обадва џелата

пак уседе на џелатске коње

те отиде прико поља равна

како звизда прико ведра неба

те отиде на Пролом планину

нађе своје бело стадо.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

св