ЕР 46

Ниче струк босиљка испод калопера п = б изь пѡд = испод

жени мајка Павла лепом Катерином. i= ј лѣпом, лѣпа (јат = е)

Кату испросише, Павла глава боли з = с у = а (датив у акузатив)

Кату прстенују, Павле се разболи

Кату доведоше, Павле логом лежи.

Павле лепој Кати потихо говори: и = ј

„Като, лепа Като, када ти ја умрем, оу = у

кад понесу мене у вечне домове, вѣчне (јат = е)

у вечне домове, у златне столове,

пусти, Като, русу косу до појаса

од бађела ресе до зелене траве. ћ = ђ

Тко год Кату види, свак ће те жалити

те ће теби рећи, нуто јадне Кате –

синоћ Павловица, јутрос удовица.“

То изусти Павле пак душицу пусти.

Лепо лепа Ката Павла послушала

пустила је русу косу до појаса, е = је

од бађела ресе до зелене траве.

Тко год Кату види, сваки Кати вели:

„Нуто лепе Кате, синоћ Павловица,

синоћ Павловица, јутрос удовица

да лепо ти лепа Ката Павла жали.“