ЕР 45

Лепа Ана косу плела лѣпа (јат = е)

косу плела, мајку клела: i= ј

„Бог т' убио, мајко моја,

која си ме, мајко, дала и = ј

Владисаву седој бради сѣтои = седој (јат = е) т = д

мојој тешкој неприлики.“ i= и

Говорио краљ Владисав:

„Лепа Ано, душо моја,

што је теби овди мало е = је

у 'вој пустој краљевини: увои = у 'вој

триста млева на Дунави

и тридесет виногради,

три синџира младих робах.“ ч = џ

Говорила лепа Ана: лѣпа (јат = е)

„Светли краљу Владисаве свѣт'ли (јат = е)

што ће мени благо твоје?

Млеви ти се потопили,

виногради провалили,

робље ти се опростило,

тешка чума помор дошла ж = ш

тебе краља поморила,

мене Ану оставила

и с драгим ме саставила.“