ЕР 42

Фалила се фаљена дјевојка: дѣвоiка (јат = је) i= ј

„Ситне ћу звизде с неба сабајат

и онога јаснога мисеца.

Од звизде ћу цркву саградити сь = са

од мисеца цркви бијела врата мѣсеца (јат = и) бѣла (јат = ије)

очима ћу иконе писати

по уму ћу летургију пети пѣти (јат = е?)

на коњицу хоћу цркви доћи ни = њи

с коња копљем цркву отварати.“

Што је рекла фаљена дјевојка е = је и = ј

што је рекла, све је сатворила:

ситне звизде с неба сабајала

и онога јаснога мисеца етц.

То се чудо чак до цара чуло.

Маче царе два улака брза:

„Доведите љепоту дјевојку лѣпоту (јат = је?)

што је звизде с неба сабајала

и онога јаснога мисеца.“

Кад довели љепоту дјевојку,

не море јој царе говорити ц'ре = царе

од лијепога лица дјевојачког лѣпога (јат = ије = љепога, лијепога?)

и сам се је царе припаднуо. прѣпаднуѡ (јат = е? и?)

Узео ју у дворове своје

и венчао како љубу своју

и била је царица госпођа. ћ = ђ