ЕР 41

Прођох гору, прођо другу ћ = ђ

кад на трећу јасенову,

на јасену славуј поје. па = на славои

Дори стаја, дори слуша

коња ноге заболеше заболѣше (јат = е)

на очи ми дремка дојде т = д и = ј

на калпак [м]и роса паде.

Маши копљем, собори га ж = ш к = г

хити руком, уфати га

однесох га белу двору ѿнѣсох, бѣлу (јат = е)

да ми мајку разговара, i= ј

да ми драгу рано буди.

Била драга добра рода,

добра рода славујева

славујем се натпевала. и = ј надпѣвала (јат = е)

Славуј драгу сестримио:

„Богом сестро, мала момо,

немој мене натпевати

не чини ми голем зазор. не чиниме = не чини ми

Ја ћу теби мита дати –

једну гору јасенову, е = је

другу гору калинову: каленову = калинову (?)

на јасену да зимујеш,

на калину да летујеш.“ лѣтуѥшь (јат = е)

Говорила мала мома:

„Не слушам те, славни славуј,

веће ћу те натпевати

нека знаду други слави

да сам боља од славуја.“