ЕР 39

Добар теби данак, душице, називам

и с душом и с телом у теби прибивам тѣлом (јат = е? и?)

навишћујем ти радост и весеље

а мени небогу жалост и тресеље.

Кад дојдем пак теби из срца ме прими и = ј срдца = срца

моја душо, просим те, каконо и прије е = је

не буди ми невирна, просим те, робиња невѣр'на (јат = и? е? ије?)

смилуј ми се, срце, поглеј ме очима

цвит у срцу си засађен, у души присађен цвѣт (јат = и? е? ије?) ћ = ђ i=и

ти си драги камен, то право ти кажем.

Од мене не бижи, срце ми те жели

за истине велим, душице примила

да л' с тобом живит, ил за те умрити умрѣти (јат = и?)

једно ми се види, то ћу учинити.

Немој се тајати да ти желим служити (немој се тајати = не сумњај)

ах, дај ми се љубити, немој се кратити

јошт ћу се вернути, тебе пољубити

душице примила, немој се вугнути

од љубави моје коју теби носим.

Говорим ти право, хоћу ти служити

ја те за своју имам с којом у срцу прибивам,

за тебе умирам, душице примила.

Подвуичене су речи извфорно икавске. По тој аналогији, сви јатови би се могли читати као и.