ЕР 37

Уста ми се суше, очи су заспале оу = у ж = ш с = з

срце пламен пече, а туга ме фата срдце = срце

твоја веле лепота починут ми не да тва = твоја лѣпота (јат = е? и?)

на мене је мука с љубавијом пала. е = је иѡм = ијом

Видим мали дитић именом Купидо именем

лука је погубил а стрелу уломил тко стрѣлу (јат = е? и? ије?)

и боље да би ме уморила била

него да се мучи тужна младост моја

тебе, мој анђелак, прид собом гледећи ћ = ђ

прид собом гледећи пак те не љубећи.

Тугу си ми дала нада свими веле (нада свими веле = од свега већу)

знаш да је на мору силан ветар веле

који не почива по дну ни по ноћи и = ј

тако и мен, драга, без твоје помоћи.

Смилуј ми се, срце, тер на ме погледај

и праве милост мени око подај

говорим адио, срдашце примило, срдаш'че

поглеј ме јошт мило јер идем од тебе

не чини ми харат драгу младост моју

веће ми постави срце у покоју

нека у весељу ја младост проводим

и свагдаре мило и драго пољубим.