ЕР 36

Просио дјевојку за три године дѣвоiку (јат = је) i= ј

не дадоше ју ни за четири.

Оседлах коња јоште с вечера ωще = јоште

узе сокола на десну руку

а бојно копје у лијеву руку и = ј копi'е лѣву (јат = ије)

а мор фереџу на десно раме ч = џ

паке отидох кроз црну гору

кроз црну гору, на ладну воду

али на води душа дјевојка.

Везах коња за виту јелу е = је

прислоних копје уз виту јелу прѣслоних (јат = и)

пусти сокола на виту јелу

узе дјевојку за б'јелу руку бѣлу (јат = ије)

те одведох под виту јелу.

Дори је љубих, дори је грлих

мјесец ми зађе, сунце изађе. ћ = ђ мѣсец (јат = је) с = з

Љуто тужила добра дјевојка:

„Авај-ле мени, до мила бога!

Како ћу, јадна, мајки лагати?

Мене ће моја мајка карати.“

<Ја> момак рекох доброј дјевојки: ои = ој у = о

„Мучи, не плачи, срце дјевојко

а ја ћу јунак теби казати

како ћеш твојој мајки лагати.

Ти реци, душо, мајци твојој:

тако ми бога, мила мајчице,

јелен бијаше на ладној води иа = ија

рогом замути студену воду, сь = за к = г

рогом је мути, очима бистри д = т

ја сам чекала док је избистри.“

И отишла је добра дјевојка.

Стала мајка дјевојку карати:

„Хе кучко једна, не ћери моја!

Што си чинила на ладној води

од полуноћи близу до подне?“

Дјевојка мајки тихо говори:

„Не карај мене, мајко рођена.

Јелен бијаше на ладној води

рогом замути студену воду

рогом ју мути, очима бистри

ја сам чекала док ју избистри.“

Мајка дјевојки тихо говори:

„Не лажи кучко, не ћери моја.

То не би, кучко, из горе јелен,

већ би добар јунак иза града.

Него ми кажи који је јунак

који је рогом воду мутио

и тебе, кучко једна, љубио.

Нека те води, нека те љуби

зашто је јунак много просио

а ја те нисам за њега дала.

А сада си се сама удала

која си њега сама љубила.“