ЕР 34

Везак везе девет дјевојака дѣвоѩка (јат = ије?)

у присенку, у рану босиљку. прѣсенку (јат = и? е?) п = б л' = љ

Ни о чему оне не говоре

већ о једној госпођи Роксанди: е = је ои = ој ћ = ђ т = д

„Што ће пусто благо Роксандино,

када неима од срца порода.

А да знаде госпођа Роксанда

ода шта би пород изродила –

да отиде на Мостар на воду

да уфати рибу мостаркињу

те да изје риби десно крило,

родила би сина златорука,

златорука и златокоса.“

Слушала је госпођа Роксанда

пак дозвала млађега дјевера: дѣвера (јат = је?)

„Еј дјевере, брате нерођени, еи = еј

нерођени кано и рођени,

данас везу девет дјевојака

у пресенку, у рану босиљку

ни о чему оне не говоре

већ о мени, госпођи Роксанди:

„Што ће пусто благо Роксандино,

када неима од срца порода.

А да знаде госпођа Роксанда

ода шта би пород изродила –

да отиде на Мостар на воду

да уфати рибу мостаркињу

да одсјече риби десно крило ѿсѣче (јат = је) ѿ = од

да одсјече, те да изје млада,

родила би сина златорука,

златорука и златокоса.“

Веће иди, мој мили дјевере, ои = ој

донеси ми рибу мостаркињу

е да би ми господ пород дао.“

Пак отиде Роксандини дјевер

он отиде на Мостар на воду

и уфати рибу мостаркињу

одсјече јој и обадва крила. ωи = јој

Десно даде својој вјерној љуби,

лијево даде госпођи Роксанди лѣво (јат = ије)

и обадве младе затруднеле.

Дође вријеме да се чеда роде врѣме (јат = ије)

и обадве младе породише:

млађа роди сина златорука,

златорука и златокоса,

а Роксанда змију пресојницу. з = с б = п

Љуто тужи госпођа Роксанда:

„Мили боже, на свему ти фала,

сад је ведро, а сад је облачно,

онака је вјера у дјевера

каконо је у мога дјевера

те ми узе прву срећу моју срѣћу (јат = е)

прво чедо, сина златорука,

остави ми змију пресојницу.“