ЕР 26

Зафали се Плетикоса Павле

међ дружином у новој меани: ћ = ђ i= ј

„Какву имам милу сестру лијепу лѣпу (јат = ије?)

јошт је нитко ни видио <није>

а камо ли да је заљубио.“ е = је

То зачуо Грчићу Манојло

говорио Грчићу Манојло:

„Не фали се, Плетикоса Павле,

ево пуно девет годин' данах

како љубим милу сестру твоју.

Дао сам јој до девет кафтана ωи = јој

деветоре везене папуче

оку злата и четири свиле.“

Расрди се Плетикоса Павле разердисе = расрди се

пак отиде милој сестри својој. ои = ој

„А бога ти, мила сестро моја,

кажи ми бијеле дарове твоје бѣле (јат = ије?)

довече ће прстенџија доћи.“ ч = џ

Препаде се Павлова сестрица прѣпадесе (јат = е)

пак говори Плетикоси Павлу:

„Ао Павле, мој рођени брајне,

што сам тебе врло досадила

не можеш ли сада да ме раниш

те ме сада ти за мужа дајеш? с = з

Ако ли ме ранити не мореш,

а ја сама ранити се хоћу.“

Павле мучи, ништа не говори

веће иште од сандука кључе.

То се њојзи на ино не може ноизи = њојзи

већ му даде од сандука кључе.

Не хте Павле дарове гледати

веће гледи до девет кафтана

деветоре везене папуче

оку злата и четири свиле

пак зазивље милу сестру своју: ле = ље

„А бога ти, мила сестро моја,

откуд теби до девет кафтана

деветоре везене папуче

оку злата и четири свиле?“

„А бога ти, мој мили брајне,

учила сам девет дјевојаках дѣвоѩках (јат = је)

дали су ми до девет кафтана

деветоре везене папуче.“

Расрди се Плетикоса Павле

пак говори милој сестри својој:

„Мучи, не лажи, мила сестро моја.“
Пак зазивље Грчића Манојла:

„Хе Манојло, да мој мили зете,

на част теби мила сестра моја

те ти љуби као и до сада.“