ЕР 25

 

Лов ловио Туре Асанаго

око бела двора Борјенова.                п = б    бѣла (јат = е?)            i= ј

Гледала га љуба Борјенова:

ãНе лов' лова, Туре Асанаго,           ловаи = лова

не лов' лова око мога двора.

Пусти добре коње на ливаду

а соколе на јабуку златну

беле хрте пусти у лисице                  ер'те = хрте

пак ушетај у дврове беле                 и = ј

да с' наљубиш кауркиње младе    г = к

Скочило је Туре Асанаго                 е = је

скочило је радо и весело

пусти добре коње на ливаду

а соколе на јабуку златну

беле хрте пусти у лисице                  хер'те = хрте

пак ушета у дворове беле

узео је љубу Борјенову

узео је среди по појасу                     срѣди (јат = е?)

однесе <је> на највишњи чардак      'н = њ

љубио ју два дни и три ноћи.

Кад је био трећи дан ујутру,

бели хрти пред двор дојездише       прѣд (јат = е?)

а робиње чардаку на врата:

ãЧини госпођо што ћеш учинити     ћ = ђ

ето иде Борјен господару

Скочило је Туре Асанаго

од хитрости на голога коња              хитости

од страха у кошуљи танкој

и изишла љуба Борјенова

да Борјену добра коња прими.

Борјен љуби потихо говори:

ãУступ натраг, моја верна љубо,     вѣрна (јат = е?)

што си тако врло пребледила           прѣбледила (јат = е?)

кано да те Турчин обљубио

Говорила љуба Борјенова:

ãЕх Борјену, драги господару,

ваздан ме је главица болила

те сам тако врло пребледила         т = д   

Борјен љуби потихо говори:

ãЉубо моја, то ти ја верујем.           вѣруi'ем (јат = е?)

Буди тебе главица болила,

од главе си тако пребледила.

Што је твоја коса замршена, сь = за

канда ју је Турчин замрсио,

канда си се с Турчином играла

Борјену је љуба говорила:

ãХе Борјену, драги господару,

робињице и моје и твоје                    ни = њи

ваздан су ме у глави искале

русу су ми косу замрсиле

ãЉубо моја, и то ти верујем.

Ова наша зелена ливада,

што је овако врло попашена

канда су је турски коњи пасли

ãХе Борјену, драги господару,

ми имамо слуге самовољне               л' = љ

све су коње на ред попуштали

потрли су зелену ливаду

ãЉубо моја, и то ти верујем.

Што су јабуки окршене гране,

канда су је соколи кршили

ãХе Борјену, драги господару,

ми имамо слуге ашикџије                  ч = џ

јабуки су окршили гране

однели су све милим и драгим

Борјен љуби потихо говори:

ãНе лажи ми, драга љубо моја,

ово ћу те сада опростити

ал ми немој више сагрешити          сь = са             ои = ој

                                                            сьгрѣшити (јат = е?)