ЕР 24

Оправља се аго Асанаго

у Хрвате, на своје тимаре хар'вати = Хрвате

а у двору никог не оставља

разма сестру, гонџе Умијану к = г ч = џ умѣану (јат = иј)

и Кумрију, танану робињу. танѥну = танану

Асанага сестру свјетовао: у рукопису: о; код Геземана: а свѣтоваѡ (јат = ије)

"Мила сестро, драга душо моја,

ви за сунцем дворе затворајте, сь = за и = ј

за акшама вечер вечерајте, i= ј

криј се, секо, немој исходити крi'и = криј з = с

да т' не види беже Белил-беже

ако те види, он ће т' обљубити."

Што је братац сестру свјетовао

све је сестра за савјет примала: е = је савѣт (јат = је) i= и

за сунцем је врата затворала,

за акшама млада вечерала.

Нестало трећи данак воде

и отиде Кумрија робиња

да донесе студене водице.

Угледа ју беже Белил-беже

пак отиде за њом на водицу н = њ

говорио беже Белил-беже:

"Кумро, душо, где ти Умка спава?"

Кумрија му [се] оштро одговара: [се] (избачено)

"Ид' одавле, беже Белил-беже,

што ти питаш где ми Умка спава?

Умка спава у каменој кули

на кули су деветора врата

а на врати девет капиџије у рукопису: и; код Геземана: а

више главе паун птица поје

паун поје, кула му отпјева ѿпѣва (јат = је)

ту не може туђи јунак доћи." ћ = ђ

Машио се беже Белил-беже ж = ш

машио се руком у џепове

извадио тридесет дуката

те их даде Кумрији робињи: кумрі'и = Кумрији

"Нај ти, Кумро, тридесет дуката

те ти узми вина и ракију

те ти опој младе капиџије

а пауну ти замрси перје

нек се паун о перју забави

ја ћу вам у јацију доћи."

Узе Кумрија тридесет дуката

пак узела и вина и ракије

опојила младе капиџије

пауну је замрсила перје.

А када је у јацију било,

седе Умка јацију клањати оу = у

а Кумрија душек простирати

стаде громња по бијелој кули. бѣлои (јат = ије)

Говорила гонџе Умијана: умѣану = Умијана

"Хе Кумрија, танана робиња,

јесу л' кули затворена врата?"

Кумрија јој [се] оштро одговара: [се] за избацивање

"Клањај, кадо, не питај за врата т = д

ја сам кули затворила врата."

Јоште оне у ријечи бијаху, [оне] дуплирано, за избацивање

на кули се отворила врата

и ушета беже Белил-беже

мор ћерече на рамену носи

у руци му стручак каранфила

руком маше, каранфил мирише. мажи = маше

Не хте Умки намаз да поквари

веће седе на меке душеке.

А кад је Умка намаз калдисала,

испред себе Алију дизала изь прѣдь = испред

узео ју беже Белил-беже

узео ју среди по појасу срѣди (јат = е? ије?)

метнуо ју на мекани душек

љубио ју два дни и три ноћи.

Кад је било трећи дан ујутру,

оправља се беже Белил-беже.

Умка вришти како змија љута:

"Белил-беже, драга душо моја,

кажи мени, беже Белил-беже,

којом ћу се смертцом уморити

не смијем жива браца дочекати." смием = смијем

Говорио беже Белил-беже:

"Драго срце, гонџе Умијана,

моли бога да ти братац дође

ја ћу тебе просити од браца

узећу те, оставити нећу."

Пак отиде беже Белил-беже.

Мало вријеме постајало бјеше врѣме, бѣше (јат = ије)

стиже ага у дворове б'јеле.

Јоште није ни с коња сасео,

ни у б'јеле дворе ушетао,

њему стиже она б'јела књига. нѣму = њему

Књигу гледа аго Асанаго

на књигу се грохотом смијаше. смѣаше = смијаше

Гледала га сестра Умијана

паке брацу потихо говори:

"Мили брајне, аго Асанаго,

каква књига, од каква ли града

од каква ли градска господара?"

Асанаго сестри говораше:

"Умијана, драга сестро моја,

добра књига и од добра града,

од доброга градска господара

од Белила, првога комшије

тебе иште беже Белил-беже

а ја ћу тебе за Белила дати:

у Белила спенса небројена

и чиста чоха нерезана.

Даћу тебе, ал не дам Кумрије

поред тебе и Кумрију иште."

Она мучи, ништа не говори

пак отписа ситну бијелу књигу

те ју посла бегу Белил-бегу:

"Дођи, дођи, беже Белил-беже

ја ћу теби моју сестру дати."

Скочио беже Белил-беже

рад скупио кићене сватове

и радије оде за дјевојку.