ER 23

Ђурђилу си мајка вели: ћ = ђ i= ј

"Ех Ђурђиле, мили сине,

ела мајка да те женим

лепом Јелком Солуњанком." лѣпом (јат = е?) е = је

Ђурђиле си мајки вели:

"А бога ми, мила мајко,

женићеш ме, желићеш ме.

Мене љуби бела вила бѣла (јат = е?)

бела вила самoвила".

То је мајка не слушала

већ Ђурђила оженила

лепом Јелком Солуњанком

божи закон савршили сьвр'жили = савршили ж = ш

и вечеру вечерали

извели су двоје младо.

Кад је било полуноћи,

ту је дошла бела вила

бела вила самовила

те Ђурђила пробудила:

"Пробуди се, млад Ђурђиле,

осврни се, душо моја, овр'нисе = осврни се = обрни се?

осврни се, загрли ме, сь = за

загрли ме, пољуби ме,

сад ће петли запевати пѣтли, запѣваи (јат = е?)

ти ћеш останути".

Осврну се млад Ђурђиле

а остави лепу Јелку

лепу Јелку Солуњанку

те загрли белу вилу

загрли ју и пољуби.

Ту су петли запевали

бела вила одлетила

Ђурђу мртва оставила.

Ту је била бела зора бѣла (јат = е?) с = з

јарко сунце обасјало обѩзало = обасјало

чекала је стара мајка

да устане лепа Јелка

лепа Јелка Солуњанка

и Ђурђиле мили сине

ал ниједно не устало.

И отишла мила мајка

да пробуди двоје младо

на врати је говорила:

"Хе Ђурђиле, мили сине,

како неимаш сад срамоте

да до сунца, синко, спаваш

<с> лепом Јелком Солуњанком?

Знаш како си говорио

да се јунак женит нећеш

а сад сам те оженила у рукопису: а; код Геземана: и

те ти у дану нојцу чиниш и = ј

кратке ти су тавне ноћи."

И устала лепа Јелка

мајки врата отворила и = ј

стала мајки казивати:

"А бога ми, мила мајко,

јоште синоћ кад смо легли к = г

ту је дошла бела вила

Ђурђила је обљубила

од поноћи до петала пѣтала (јат = е?)

пак је Ђурђа уморила

паке опет одлетила."

Закукала мила мајка

мила мајка Ђурђилова и = ј

за Ђурђилом милим сином

како сиња кукавица.