ER 18
Шетала
је Јерина
госпођа е = је ћ = ђ
по лијепом
равном Смедерову. лѣпомь (јат =
ије) т =
д
Сусрео
ју Дамњан
Шаиновић сусрѣо (јат = не) там'нѩнь = Дамњан
говорила
Јерина
госпоја:
"Љуби
мене,
Дамњан
Шаиновић". i= и
Говорио Дамњан Шаиновић:
"А бога ми, Јерино
госпођо,
кад
сам ја к Смедереву
дошао,
а ја
сам се Ђурђу заклињао с = з
да
ја Ђурђу
врло право
служим ћурћи
= Ђурђу
да
му хиле никад
не учиним
ни у
граду ни у б'јелу
двору бѣлу (јат = ије?
е?)
а
камоли да му
љубу љубим".
Ал говори Јерина
госпођа:
"А бога
ми, Дамњан
Шаиновић,
моли
бога да ја
јошт поживим ѡщь =
јошт
вратићу
ти жалост за
срамоту".
Јошт не прође ни
недиља данах
гозбу
гозби
Јерина
госпођа п
= б
сву
господу и
господичиће
најпре
зове Дамњан<а> Шаиновић<а> i= ј
Дамњану се
на ино не
море
веће
дође
Јерини
на гозбу
и
ушета у б'јеле
дворове
и он
седе за златну трпезу са
златнѡм =
за златну
међ
господу и
господичиће.
Када су се
вина
понапили
и у
вино
поразвеселили,
онда
скочи Јерина
госпођа
изабрала
лијепу
златну купу
којано
је бисером
низана
и камењем
драгим искићена, камнем =
камењем
насула
је
вина најљепшега наiлѣп'шега
= најљепшега
и
напила Дамњану Шаиновић<у>:
"Здравица
ти, Дамњан
Шаиновић,
ни у
моје ни у
твоје здравље i' = љ
већ
у Јане, вјерне
љубе твоје, вѣрне
(јат = је)
која
љуби Ђурђа Смедеревца."
Расрди се Дамњан Шаиновић
и
отиде из Ђурђева
двора
отишао
своме бијелом
двору.
Ишетала
Јана, лијепа
Јана
ништа
Дамњан
Јани
не говори
веће
трже те оштре
ножеве
те
удари Јану у срдашце
мртва
Јана
црној земљи
пала.
Придржао
од свеће до св'јета свѣта (јат = ије) прѣдержаѡ (јат = и) ч
= ћ
а
када је
данак
освануо
он
ишета пред б'јеле
дворове. прѣд (јат = е)
Сусрела
га Јерина
госпођа сусрѣла (јат = е)
божију
му помоћ
називала:
"Божија
ти помоћ, Дамњан
Шаиновић,
што
ти чини Јана
љуба твоја".
Сузе рони Дамњан
Шаиновић
пак
говори Јерини
госпођи:
"Ид'
одавле, божија
отпаднице идь ѿ ав'ле = ид'
одавле
која
си ми Јану
опадала
те
сам јунак
уморио Јану
а
за Ђурђа за
недјела
није". недѣла (јат = је) нѥ =
није = ње?