стих 36: прид; свуда екавица, само овде и

ЕР 14

1. Ја си имам коња аџамију                                              се = си                  ч = џ       i= и

2. ја га водим на студену воду

3. он менека носи и нанесе,                                              г = к

4. нанесе ме девојки на дворе                                         дѣвоiки (јат = е)                i = ј

5. ал девојка ситан везак везе.

6. На ум мени ладна вода падне

7. и заиска воде од девојке.                                            с = з (саиска)

8. Скочи мома рада и весела,

9. узе ведра те пође на воду                                            вѣтра = ведра (јат = е)    ћ = ђ

10. и мојега коња за уздицу,                                              ст = зд

11. одведе га на студену воду.                                         ѿ = од

12. Девојка је коњу говорила:                                            е = је

13. „Мили коњу, мило добро моје,

14. је ли ти се господар женио

15. или вели да се са мном жени?“

16. Коњ девојки вриском одговара:

17. „Тако ми бога, лепото девојко,                                   лѣпото (јат = е)

18. није ми се господар женио

19. веће вели да се с тобом жени.“

20. Јошт девојка коњу говораше:

21. „Мили коњу, мило добро моје,

22. да ја знадем да је то истина,

23. златном би те уздом зауздала

24. и сребрним седлом оседлала,

25. чистим би те сребром потковала,                              д = т

26. до копите чохом покројила.“                                        и = ји

27. Коњ девојки вриском одговара:

28. „Так' ми бога, лепото девојко,

29. и живота мога господара,

30. ти ћеш бити господица моја

31. и тебе ће господар узети,

32. с тобом ће се оженити јунак.“

33. Скочи мома радо и весело                                           момо = мома

34. лепо добра коња напојила                                            лѣпо (јат = е)

35. одведе га свому белом двору                                     бѣлом (јат = е)

36. пак га веже прид белим дворовом.                           везе = веже

37. А једва ју јунак дочекао

38. пољуби ју међу црне очи                                               цер'ни = црне

39. и везао јој ђердан под гроце                                        ѡи = јој                 криѡце = гроце

40. и даде јој два прстена златна

41. у оба два камена драга                                 оу = у

42. и даде јој тридесет дуката:

43. „То тебека белег, моја драга,                                      тебѣга, бѣлег (јат = е)     г = к

44. или си моја прва запросница.“                                    с = з

45. Скочи мома радо и весело

46. што се годи коњу заклињала,                                    е = се

47. то све је млада и учинила:

48. коња златном уздом зауздала

49. и сребрним седлом оседлала,

50. белим га је сребром потковала,

51. до копите чохом покројила                                          i = ји

52. и стекла свога господара.