неразрешен: ћехај и иман

кољено, невјерно, али где (једино ако се не рачуна е = је)

 

 

ER 6

 

1.       Вино пије ага Асанага,                                   е = је                                     

2.       вино пије с дружиницом својом.                                своим = својом

3.       Туд проходи Муја мујезин                                            муѥе синь = мујезин

4.       ал' говори Муја мујезин:

5.       "Од како сам јунак постануо,                                     ѿ како = од како (откако?)

6.       нисам љепше госпође видио                                       лѣп'ше (јат = је; лје = ље)              ћ = ђ

7.       како данас Асанагиницу."

8.       Слушао га ага Асанага,

9.       у руци му чаша вина бише,

10.   нит' је може пити ни оставити

11.   веће му се из руке просула.

12.   Пак се пође на коња попети,

13.   не може се од јада попети.                                           ѿ ѩда = од јада

14.   Дружина га на коња попела,

15.   пак отиде бјелу двору своме.                                     бѣлу (јат = је)

16.   Изишла је кадунџика млада                                        е = је      ч = џ

17.   да под њиме добра коња прими.                               нѣму = њиме

18.   Не да јој се јунак ни гледати,                                       нои = њој = јој

19.   а камоли да му коња прими,

20.   веће сам сјаха с добра коња

21.   пак отиде на високи чардак,

22.   а и са њим кадунџика млада.                                     ним = њим

23.   Говорио аго Асанаго:

24.   Кадунџико, невјерно кољено,                                   невѣр'на, колѣно = невјерно, кољено (јат = је)    

25.   где те виде Муја мујезин,

26.   где те виде, бог те не видио,

27.   те се данас међ дружином фали                               мећь = међ

28.   да си л'јепа од ова свијета                                           лѣп (јат = ије)     свѣта (јат = ије)

29.   и да љепшу он видио није?"                                         лѣп'шу (јат = је)

30.   Она му се лепо заклињаше:"                                    саклинѩше = заклињаше

31.   Асанаго, драги господине,

32.   тако мене  дина и имана                                                и тина и мана = дина и имана

33.   и тако ми поста рамазана

34.   и тако ми књиге хамајлије,                                           хамаилѥ = хамаиље? хамајлије?

35.   жив ми ћехај братац најмлађи,                                   и = ј (ћехаја)        i= ј

36.   нисам Мује ни у санку снила,

37.   а камоли на јави видила.

38.   Може бити да ме је видио                                             мие = ме је

39.   кад сам јутрос ћепенке дизала."

40.   То не слуша аго Асанаго

41.   што се њему када заклињаше, 

42.   веће трже златна буздована                                       већь = веће?      пустоана = буздована

43.   пак удара кадунџику своју.                        

44.   Како ју је лако ударао, 

45.   просула јој крвца кроз кошуље.             ѡи = јој

46.   Ту је дошла сестра Асанаге

47.   те се моли брацу рођеному:                                        брат'цу = брацу

48.   Не удари њу, мој рођени брајко,

49.   ил ти је ништо сакривила?

50.   Ако ти је сакривила, брајко,

51.   одброј њојзи по млога нићаха                                     ѿ = од      и = ј       ноиси = њојзи 

52.   и подај њој дванајст робиња

53.   што је она од мајке довела                          

54.   и дванајст кочијах чеизах

55.   што је она од мајке довела."

56.   Скочио је аго Асанаго,

57.   одброји њојзи по многа нићаха                  

58.   и даде јој дванајст робиња

59.   и дванајст кочијах чеизах,

60.   оправи њу својој милој мајки.

61.   Кад је она милој мајки пошла,

62.   обукла се што год љепше може.                                лѣп'ше (јат = је)

63.   За њом иде дванајст робиња                                      с = З

64.   те јој држе од фереџе скуте.

65.   На њу ага са чардака гледа,                                       чердака = чардака

66.   а како је јунак сагледао,

67.   тако се на мах покајао

68.   зашто младу каду оправио.

69.   Паке стао говорити аго:

70.   "Медна уста, тко ће вас љубити,

71.   црне очи, тко ће вас испити,                                        цер'не = црне                     з = с

72.   бјеле руке, тко ће вас кршити,                                    бѣле (јат = је)

73.   танке плећи, тко ће вас грлити?"

74.   Паке трже ноже од појаса

75.   да удари себе у срдашце.                                            сердаце = срдашце

76.   Сестра га је за нож прифатила:                  i= и

77.   "Не удри се, мој рођени брајко,

78.   и до сад су каде оправљане

79.   ал се нису јунаци морили."

80.   Осврну се кадунџика млада

81.   паке стаде аги говорити:

82.   "Асанаго, немој се морити,

83.   доћ ће вријеме кад ћеш се морити:                           доће = доћ ће                     врѣме (јат = ије)

84.   моја уста љубити ће Муја,

85.   моје очи испиће и Мујо,

86.   моје руке кршити ће Мујо,

87.   моје плећи грлити ће Мујо

88.   на срамоту теби, Асанаго."

89.   Пак отиде својој милој мајки,

90.   узе калем и бјеле артије                                                бѣле (јат = је)

91.   те написа ситну бјелу књигу

92.   те ју посла Муји мујезину:

93.   "Дођи, дођи, Мујо мујезине,                                        муи = Мујо

94.   ја ћу тебе обљубити млада

95.   на срамоту аги Асанаги."

96.   Скочио Мујо рад и весео                                               ради = рад

97.   те сакупи кићене сватове

98.   те отиде кадунџики младој.

99.   Асанагу у сватове звао,

100.   Асанаго њему отпоручи:                                               нѣму (јат = је)

101.   "Ја се, јунак, волим уморити

102.   него теби мимо дворе проћи,

103.   а камоли у дворове ући".