0001 Шеће шетњу терзи балинкиња
0002 по калдрми, по сред Бањалуке
0003 нашетала Субашића Мују
0004 на дорату ону добру коњицу.
0005 Њему вели терзи балинкиња:
0006 "Ходи, Мујо, да се опкладимо
0007 о твојега доброга коњица
0008 и о твоју зелену доламу,
0009 а о мој ђердан испод грла
0010 на кому је три стотин дуката,
0011 да заједно нојцу приноћимо.
0012 Ако ми се ти додијеш, Мујо,
0013 узећу ти коња и доламу.
0014 Ако ти се ја додијем, Мујо,
0015 узми мени ђердан испод грла."
0016 Једва Мујо чека тавну ноћ.
0017 Кад к вечери пала тавна ноћца,
0018 отиде Мујо кадуни у дворе
0019 пак седоше те повечераше,
0020 пак пише слатку малвазију,
0021 пак легоше у мекој ложници.
0022 Леже Мујо како стени камен
0023 окреће се, обрће се када.
0024 Исто први запјеваше пјетли,
0025 онда вели кадунџика млада:
0026 "Окрени се, обрни се, Мујо,
0027 те ти љуби кадунџику младу."
0028 Ћути Мујо, ништа не говори
0029 а кад други запјеваше петли,
0030 опет вели кадунџика млада:
0031 "Устани Мујо, једна женска главо,
0032 те ти љуби кадунџику младу."
0033 Ћути Мујо како студен камен.
0034 А кад трећи запјеваше петли,
0035 онда вели кадунџика млада:
0036 "Устан Мујо, окрени се к мени
0037 да би те мртва окретала мајка."
0038 Ћути Мујо кано да је мртав.
0039 А кад види да устати неће,
0040 онда скочи кадунџика млада
0041 те прифати Мују с обе стране
0042 пољуби га у лице бијело
0043 и уједе зубма испод грла.
0044 Скочи Мујо канда се помами
0045 те на кади све гаће подера
0046 пак ју љуби док освану данак.
0047 Кад ујутру освануо данак,
0048 узе ђердан, оде у чаршију
0049 а кадуна оста у кревету.
0050 К њој дојде млада робињица
0051 те говори млада робињица:
0052 "Кадо моја, бог ми с тобом био,
0053 што ти је бијело лице побледило,
0054 што ли су ти очи помућене,
0055 што ли ти је врана коса замршена?"
0056 Онда вели госпоја кадуна:
0057 "Не питај ме, робињице моја,
0058 мене сву ноћ грозница држала.
0059 Донеси ми слатке малвазије
0060 не би ли ми штогод боље било".

Интервенције:
трзи = терзи
п = б (балинкиња)
срѣд (јат = е)
панѥлуке = Бањалуке
ть = ту (дорату)
нь = њ (коњицу)
бг = пк (опкладимо)
и = ј (мој)
ћ = ђ (ђердан)
е = је
са едно = заједно
изь пωд = испод
ноћица = ноћца
піише = пише
к = г (легоше)
јат = е? и? ије? (стени)
в = б (обрће)
т = д (када)
с = з (запјеваше)
ч = џ (кадунџика)
префати = прифати
н = њ (робињице)
стѣни (јат = е? је?)
потѣра = подера (јат = е)
сапѣваше (јат = је)
пѣтли (јат = је)

Напомене:
стих 54 у рукопису гласи: што ли су ти очи помућене; код Геземана нема ли

Коментар:
Лирско-епска песма, романса. Опклада момка и девојке.
Прештампано: Дамјанов 1987: 20-21.
Варијанте: ЕР, 101; Вук, СНП I. 797; Вук, СНП V, 701, 701; Вук, СНП III, 19; Krstić 1988: J 1, 6, 7 – Momak se kladi s devojkom da noće zajedno, a da se ne diraju. Devojka prekrši uslove: 237; J 3, 3: 248; M 1, 9: 274; p. v. 189: 624; в. напомену уз песму бр. 24, 29.
Литература: Латковић 1975: 287-288; в. напомену уз песму бр. 29.