0001 Књигу пише војвода Војине
0002 од лијепа града Вучитрна
0003 те ју шаље бијелом Призрену,
0004 до Призрена, града бијелога,
0005 до Јелице, сестре Стефанове.
0006 Пак у књиги лјепо исписује:
0007 „А бога ти, Јелице дјевојко,
0008 расти ми брже, Јелице дјевојко,
0009 ево има девет годиницах
0010 како те чекам, лијепа дјевојко,
0011 како те чекам док будеш већа.“
0012 Ал књигу пише Јелица дјевојка
0013 од Призрена града бијелога.
0014 Лијепо је књигу написала
0015 те шаље граду Вучитрну
0016 по имену војводи Војину:
0017 „Г[о]с[пода]ру, војвода Војине,
0018 купи свате, ходи по дјевојку.
0019 Моја се мајка и мања удала
0020 али роди земљи г[о]с[пода]ра
0021 и тешкому благу азнадара.“
0022 А кад чуо војвода Војине,
0023 њему је врло мило било
0024 пак покупи господу сватове.
0025 Кума куми Југовић Богдана
0026 а девери Краљевића Марка,
0027 старога свата од Сибиња Јанка
0028 а прикумка млада Радивоја,
0029 а кадију из горе Новака,
0030 а чауша дијете Груицу
0031 и три брата, три Козатовића
0032 и девет браће, девет Југовића
0033 и војводу Брдарић Маршана
0034 и курвића, Ускок Радојицу
0035 од лијепе, од крајине хрватске
0036 и Стефана млад[а] Мусојевића
0037 од Мајдана чиста сребрнога,
0038 и курвића арамбашу Павла.
0039 Лијепе ти је свате покупио
0040 пак отиде бијелом Призрену
0041 те испроси лијепу дјевојку,
0042 испроси ју соко и одведе.
0043 Здраво соко бијелу двору дође
0044 и доведе Јелицу дјевојку,
0045 милу сестру цар српског Стефана
0046 од Призрена града бијелога.
0047 Кад је дошао бијелу двору своме,
0048 посадио господу сватове
0049 пак им лијепе поклонио даре:
0050 за калпаке од злата челенке,
0051 а у руке златне буздоване,
0052 под јунаке коње без белеге
0053 и лијепе скерлетне јечерме.
0054 Пили вино господа сватови,
0055 пили вино цио мјесец данах.
0056 Кад замину пуно мјесец данах,
0057 сви јунаци бијелу двору отишли,
0058 а остаде војвода Војине
0059 [са] својом љубом, Јелицом дјевојком.

Интервенције:
н = њ (књигу)
ѿ = од
воіне = Војине
i= ј (војвода)
лѣпа (јат = ије; је)
бѣлѡм (јат = ије)
јат = е присрѣну (јат = е)
с = з (Призрену)
присрѣну (јат = е)
i = и (бијелога)
з = с (исписује)
дѣвоiко (јат = је)
е = је
гсру = господару
л = љ (земљи)
прѣкум'ка (јат = и)
дѣте (јат = ије)
бер'тарићь мер'шана = Брдарић Маршана
ар'ват'ске = хрватске
ћ = ђ (дође)
ихмь = им
пустоане = буздоване
цѣо (јат = и? е?)
мѣсец (јат = је)
ѿшли = отишли

Коментар:
Епска песма. Окупљање сватова (каталог) војводе Војина, који без тешкоћа и препрека доведе у Вучитрн своју љубу, сестру ,,цар српског Стефана“ (Nedić 1966: 340). Из редукованог модела најчешћег типа јуначке женидбе "старијих времена“ потпуно су изостале препреке, чиме се у средишту нарације нашао каталог сватова. Низ обухвата све битне сватовске функције, док је изразит, такође типичан, анахронизам при набрајању званица. Сећање на војводу Војина као царског зета очувало се веома дуго, само што посебна слава припада најмлађем Војиновићу. Царски сестрићи столују управо у Вучитрну, а нарочито се истичу очеви епски атрибути, које наслеђује најмлађи син зато што је најбољи јунак (Вук, СНП II, 29). В. у ЕР песму бр. 188.
Прештампано: Самарџија 2001: 158-159.
Спомињање Југовића и Стевана Мусића у ЕР: Nedić 1966: 336, 338.
Песме о Сибињанин Јанку из ЕР: 17 (стих 5, 8), 50, 75, 92 (стих 27), 109, 133, 134, 157, 188 (стих 16). Nedić 1996: 339.
Песме о Старини Новаку из ЕР: 66, 67, 92 (стих 29), 96, 111, 150, 188 (стих 21). Nedić 1996: 339.
Литература: Ћоровић 1936: 180-191; Лома 2002: 101; Петковић 2008: 101-102. О Војиновићима: Богишић, 76; Вук, СНП II, 29: 557-559 и 37: 568; Милутиновић, 123. Maretić 1966; Nedić 1966: 340; Недић 1981; Пешић − Милошевић -Ђорђевић 1984; Детелић 1992; Деретић 1995; Љубинковић 2000; Самарџија 2008.