0001 Ни зорице ни бијела данка,
0002 а покличе прибијела вила
0003 са Авале, високе планине,
0004 пак дозивље граду Београду
0005 у поноћи како и у подне,
0006 а на име Џафер-пашу Малог:
0007 „Господине, Џафер-пашо Мали,
0008 мореш ли се, пашо, поуздати
0009 у твојега града Београда
0010 и у твоју дјецу јаничаре?
0011 На те иде многа Немадија,
0012 Немци хоће Београд узети
0013 пред њима је краљу Брандебуре.“
0014 Ал говори Џафер-паша Мали:
0015 „Мучи вило, грло ти зарасло!
0016 Докле ми је града Београда,
0017 не вичи ми са планине, вило,
0018 доста ми је големе жалости
0019 чувајући града Београда
0020 од проклета Карола ћесара.
0021 Докле ми је града Београда
0022 и у граду дјеце јаничара
0023 и Мановах и љутих Мачугах,
0024 и док ми је младих серачлијах,
0025 не бојим се граду од Њемаца.“

Интервенције:
бѣла (јат= ије)
прiбѣла (јат = ије)
ч = џ в = ф чавер = Џафер
гсне = господине
б = п (пашо)
дѣт'цу (јат = је)
т = д i= и (Немадија)
н = њ (њима)
е = је
с = з (зарасло)
мие = ми је
дѣтца = дјеце
серач'лѩх = можда: серхатлијах (граничара)
и = ји (бојим)
нѣмаца (јат = је)

Напомене:
серачлијах = серхатлијах? (= јунака)

Коментар:
Епска песма. Вила упозорава београдског Џафер-пашу на немачку војску. Он се поуздаје у јањичаре (недовршена песма).
Варијанте: Богишић, 116; Вук, СНП I: LXI-LXII.
Видети из ЕР песме о опсади градова: 11, 110; 59 (Сплита); 166 (Градишке); 116, 187 (Бихаћа). Krstić 1984: O 11 – Opsada i osvajanje grada: 302-304.
Литература: Gezeman 1926/1982: 252-283