0001 Ни зорице, ни бијела данка,
0002 болан лежи Даничићу Јуро
0003 украј друма, у трави зеленој,
0004 покрио се зеленом доламом
0005 по образу срмајли марамом.
0006 На јунаку до три љуте ране:
0007 једна је од копља бојнога,
0008 друга је од стријеле белоперке,
0009 а трећа је љуте оштре сабље.
0010 Која је пуста од бојна копља,
0011 она га боли и не боли;
0012 а која пуста стријеле белоперке,
0013 оне худан прeболит['] не може;
0014 а која је пуста оштре сабље,
0015 она га нимало не боли.
0016 Већ братими Даничићу Јуро:
0017 „Богом брате, Латинине Живо,
0018 е јуначе, тако здраво био,
0019 а бога ти одсјеци ми главу
0020 не могу ти преболити ране.
0021 Укопај ме, Латинине Живо,
0022 на скели мору дебеломе
0023 гди је скела Турком и Латином
0024 гди се саста дванаист друмовах.
0025 Те кад станеш с Турци бојак бити,
0026 онде ћеш ме, побро, поменути:
0027 бог да прости побратима мога,
0028 побратима Даничића Јуру,
0029 што је са мном по гори ходио,
0030 по бусијах Турке разбијао,
0031 мртве турске проносио главе
0032 те китили бјелу Сењу куле.“

Интервенције:
бѣла (јат = ије; је)
и = ј (украј)
i= ј (зеленој)
ѿ = од
е = је
г = к (белоперке)
стрѣле (јат = ије)
копл'ѩ = копља
прѣболить (јат = и? е?)
ѿсѣцими (јат = је)
стих 20: преболити са е
i= и (бусијах)

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Ђуро Даничић, рањен од три љуте ране, оставља аманет побратиму, Живу Латинину, где да га сахрани и како да га спомиње.
Песме о Даничићу у ЕР: 89, 94; Nedić 1966: 335.
Прештампано: Самарџија 2001: 576-577; Сувајџић 2003: 174-175
Литература: Nedić 1966: 335; Сувајџић 2003: 370-371