0001 Потјера Марка и киша и вјетар
0002 преко пуста бјела Цариграда,
0003 на[ј]по[с]ље Марка бије сусњежица.
0004 А кад Марку киша досадила,
0005 распе Марко свој бијели шатор
0006 на ц[а]реву пространом сокаку:
0007 на врати је копље ударио
0008 своме лијепу бијелу шатору,
0009 пак за копље добра Шарца веже,
0010 a леже соко Краљевићу Марко.
0011 под шатором санак боравити
0012 Aл['] на Марка Турци најездише
0013 три ц[а]реве младе кулоглије,
0014 псују Марку и оца и мајку,
0015 шатору конопце одсијецају.
0016 Али вели Краљевићу Марко:
0017 „Давори, Турци, бог вас [не] убио,
0018 од мене вам таинлука не има
0019 веће оштра код појаса сабља -
0020 ниједан ју пасати не може.
0021 А ево другом таинлука не има
0022 веће, Турци, буздован позлаћен
0023 а тежак је, бог вас не убио,
0024 тријест ока студенога гвожђа
0025 а шест ока јавора сувога,
0026 четрдесет и сребра и злата –
0027 ниједан га носити не може.
0028 А трећему таинлука не има
0029 веће ево Шарац добар коњиц.
0030 Мени, Марку, одсјеците руке
0031 пак водите Шарца коња мога.“
0032 Али Турци ништа и не хају
0033 псују Марку и оца и мајку.
0034 А кад чуо Краљевићу Марко,
0035 цикну Марко како змија љута
0036 свим тројици одсијече главу
0037 паке леже Краљевићу Марко
0038 под шатором санак боравити.
0039 Журба се чини по граду бијелу,
0040 по бијелу граду Ц[а]риграду,
0041 телал викну по војсци царевој:
0042 „Што је синоћ у граду омркло,
0043 нека јутрос не иде из града
0044 ц[а]рева је стража изгинула.“
0045 А цар је диван учинио,
0046 међ Турци [с]е журба учинила:
0047 „А што питаш, г[о]споди[]не ц[а]ре,
0048 тко је твоју исјекао стражу,
0049 исјекао Краљевићу Марко.“
0050 Али вели ц[а]ре господине:
0051 „Кад велите ви Турци на Марка,
0052 идите, Турци, доведите Марка.“
0053 Али веле аге и спахије:
0054 „Јао ц[а]ре, мили г[о]с[поди]не,
0055 нама свима одсјеците руке
0056 пак пошљите Краљевићу Марку.“
0057 Ту се деси аго Асанаго
0058 нитко Марку отићи не смједе,
0059 већ говори ага Асанага:
0060 „Ја ћу ићи Краљевићу Марку
0061 јер сам Марка скоро побратио.“
0062 Пак устаде аго Асанаго
0063 узе ага танану тамбуру
0064 паке оде бијелу шатору
0065 соколину Краљевићу Марку.
0066 Али Марко под шатором спава
0067 пред шатором копље ударено
0068 а за копље Шарца привезао.
0069 А кад дође ага Асанага
0070 пред шатор Краљевића Марка,
0071 али се Марку Шарац испријечио
0072 на врати шатору бијеломе
0073 паке турски говорио Шарцу:
0074 „Деде Шаро, уклони се с пута.“
0075 Ал га лијепо коњиц познавао
0076 пак се лијепо уклонио с пута.
0077 А кад Асан дође у шатору,
0078 али спава Краљевићу Марко.
0079 Мисли Асан свакојаке мисли
0080 како ће јако пробудити Марка.
0081 Све мисли<о>, на једно смислио
0082 паке Марку чело глави седе
0083 пак уз тамбур ударати пође
0084 пак уз тамбур лијепо попјевати:
0085 „Устан' горе, побратиме Марко,
0086 цар је мене до тебе послао
0087 цар је лијепо диван учинио
0088 на дивану иду све војводе
0089 а не има тебе, Краљевића Марка.“
0090 Али је Марко кроз сан говорио:
0091 „Која курва над главом удара
0092 те ми не да наспавати санка,
0093 богме ако се ја разабра санка,
0094 разбићу му и тамбур и главу.“
0095 Али вели аго Асанаго:
0096 „Устани горе, побратиме Марко,
0097 цар је мене до тебе послао
0098 ц[а]рева је стража изгинула
0099 три ц[а]реве младе кулоглије.
0100 Цар Бајазит диван учинио
0101 на диван му иду све војводе
0102 а не има тебе, Краљевића Марка,
0103 а посинка ц[а]ра г[о]с[поди]на.
0104 Ц[а]рева је изгинула стража
0105 веле Турци – нитко, веће Марко.“
0106 Али вели Краљевићу Марко:
0107 „Мани ме се, аго Асанаго.
0108 Богме ја сам исјекао стражу.“
0109 Пак узјаха Шарца коња свога
0110 паке ц[а]ру на диван отиде.
0111 А кад ц[а]ру на диван дошао
0112 с побратимом агом Асанагом,
0113 али цар је диван учинио.
0114 Који ц[а]ру на диван излази,
0115 свак[и] Турчин своју сабљу уфати.
0116 А кад дође Краљевићу Марко,
0117 не вади Марко своје оштре сабље.
0118 Али му ц[а]ре говорити пође:
0119 „Ах синовче, Краљевићу Марко,
0120 извади-де твоју оштру сабљу
0121 да ја гледам твоју оштру сабљу
0122 је ли је сабља за добра јунака.“
0123 Али Марко ц[а]ру говорио:
0124 „А немој ме, ц[а]ре г[о]с[поди]не.
0125 Стара је мајка мене заклињала
0126 на самрти, стара Јевросима,
0127 да на празно сабљу не извадим.“
0128 Али вели ц[а]ре г[о]с[поди]не:
0129 „Ето синко, Краљевићу Марко,
0130 ето, синко, дјеце јаничара,
0131 удри, синко, кога теби драго.“
0132 Цикну Марко како змија љута
0133 пак исјече Краљевићу Марко
0134 девет ага и девет спахија.
0135 Ал му вели ц[а]ре г[о]с[поди]не:
0136 „Доста синко, Краљевићу Марко!“
0137 Ал говори Краљевићу Марко:
0138 „Моли си Бога, ц[а]ре г[о]с[поди]не,
0139 што м' се десна рука уморила,
0140 богме и ти остануо не би.“
0141 Али вели ц[а]ре г[о]с[поди]не:
0142 „Јао синко, Краљевићу Марко,
0143 док је мени прикоморских булах,
0144 доста је мени ага и спахија
0145 ал ми је мало таких делибашах.“

Интервенције:
потѣра (јат = је)
вѣтар (јат = је)
прѣко (јат = е)
ц' = Ца (Цариграда)
наполѥ = најпосље? на пољу?
е = је
суснѣжица (јат = је)
кишо = киша
и = ј (свој)
бѣли (јат = ије)
прωстерань = пространом (пространу?)
лѣпу (јат = ије)
с = з (за)
п = б б = в (порабити = боравити)
i= и (кулоглије)
ѿца = оца
i= ј (мајку)
ѿсѣцаю (јат = је)
доин'лука = таинлука
з = с (пасати)
ст. 21: грешком стоји: трећем
пустоань = буздован
суѡга = сувога
з = ж ћ = ђ (гвожђа)
ѩбора суωга = јавора сувога
троицем = тројици
ш = ж (журба)
бѣлу (јат = ије)
ст. 46: е = се
гсне = господине
изсѣкаѡ (јат = је)
спаихе = спахије
л = љ (пошљите)
т = д (деси)
смѣде (јат = је? е?)
танѥну = танану
ѿде = оде (отиде?)
прѣд (јат = е)
изпрѣчио (јат = е)
тете = деде
ст 80: ћу = ће
ст. 86: теби = тебе
тебѣ (јат = е)
манимисе = мани ме се
ѿшао = дошао
кои = који
кь = ки (сваки)
сь = са (самрти)
ф = в (Јевросима)
дѣт'ца = дјеце (јат= је)
спаиха = спахија
дели пашах = делибашах

Коментар:
Епска песма. Марко подиже шатор на царевом сокаку и убија цареву стражу. Нико не сме да га пробуди, осим побратима Хасанаге, који га буди песмом. Цар хоће да пронађе кривца и сви Турци показују сабљу, али Марко неће да ја вади без разлога. Престрашен султан му допушта да посече кога хоће и хвали јунаштво посинка.
Марков вазални статус није толико заступљен међу старијим записима, колико у Вуковим збиркама. С друге стране, очито је да Марков лик, и пре Тешана Подруговића, допушта продор елемената хумора у епску стилизацију. Страх који покрећу Маркова појава и свима добро позната ћуд, његове двосмислене изјаве и особен однос према султану (поочим – посинак) чине карактеристичне и постојане елементе његове епске биографије.
Варијанте: Богишић, 91; Милутиновић, 111; Krstić 1984: S 4, 3 – Junak poseče hasnadare, a car mu u strahu prašta: 336.
Прештампано: Лукић-Златковић 1996: 480-483.
Песме о Марку у ЕР: 83 (стих 36), 92 (стих 26), 105, 124, 139, 151, 176, 188. Nedić 1966: 336.
Литература о МК: Маretić 1909/1996; Банашевић 1935; Матић 1964, 1972; Nedić 1966: 336.-337; Кољевић 1974; Pešić – Milošević-Đorđević 1984: 149-152; Krnjević 1980: 242; Љубинковић 1994/2010: 246-256; Деретић 1995; Лома 2002; Сувајџић 2005; Златковић 2006, 2011²; Самарџија 2008.