0001 Књигу пише ц[а]ре из Мостара
0002 те ју шаље бијелом Сталаћу
0003 баш у Сталаћ, војводи Пријезди:
0004 "Ао Пријезда, војвода сталаћска,
0005 у тебе ми до три добра кажу:
0006 једно добро љубу Видосаву -
0007 каде љуба ладно вино пије,
0008 винце јој се кроз гроце види;
0009 друго добро сабљу оковану
0010 која сече оклопе јуна[ч]ке
0011 и на Турци панцирли кошуље -
0012 које сабље ни у ц[а]ра не има;
0013 а треће добро коња Ластавицу
0014 који стигне у горици вилу -
0015 кога коња ни у ц[а]ра не има.
0016 Пошљи мени до три добра твоја.
0017 Ако ли ти послати ми нећеш,
0018 купићу војску под бијели Мостар
0019 пак ти доћи под Сталаћ на мејдан
0020 узећу ти Сталаћ на срамоту
0021 и у њему до три добра твоја."
0022 А кад чуо војвода Пријезда,
0023 књигу пише војвода Пријезда
0024 од града, од бијела Сталаћа
0025 те ју шиље бијелому Мостару:
0026 "Господине, ц[а]ре Сулејмане,
0027 не дам теби до три добра моја.
0028 Дођи мени под Сталаћ на мејдан,
0029 имам доста и хлеба и вина
0030 имам војске тридесет хиљада
0031 у моме граду, бијелу Сталаћу.
0032 Ја, ц[а]ре, за те и не марим,
0033 бићемо се три године данах."
0034 А кад чуо ц[а]ре господине,
0035 скупи војску г[о]с[поди]не ц[а]ре
0036 купио је три мјесецах данах.
0037 А кад царе сакупио војску,
0038 с војском дође под Сталаћ бијели
0039 и био га три мјесеца данах.
0040 А кад је било у трећи мјесец,
0041 не може ц[а]ре Сталаћ да освоји.
0042 Ал изиђе војвода Пријезда
0043 пак се шета војвода Пријезда
0044 по бедену бијелом Сталаћу
0045 пак турскога ц[а]ра дозиваше:
0046 "Сулејмане, мили г[о]с[поди]не,
0047 био си Сталаћ три мјесеца данах.
0048 Ако ћеш га бити три године
0049 ти Сталаћу не освоји кључе
0050 ни освоји до три добра моја.
0051 Не троши војске већ иди Мостару
0052 имам доста и хлеба и вина
0053 имам војске тридесет хиљада
0054 ранићу војску за девет година
0055 бићемо се под градом Сталаћем."
0056 А кад чуо царе г[о]с[поди]не,
0057 када ц[а]ре разесапи војску,
0058 јексик војске тридесет хиљадах
0059 што изгину под градом Сталаћем,
0060 ниједнога добра не освоји
0061 нити освоји бијела Сталаћа
0062 већ скупи војску пак оде Мостару.
0063 А кад је био под равне Софије,
0064 сусрео га паша Папас паша
0065 што је јунак био протопопа
0066 у лијепу мјесту Смедереву
0067 паке се јунак потурчио
0068 од Ђурђева тешкога сулума,
0069 од Ђурђева и од Јеринина,
0070 од њинога тешка безакоња.
0071 Паке паша говорити пође:
0072 "Не иди, ц[а]ре, бијелу Мостару
0073 јексик је војске тридесет хиљада
0074 што изгину под градом Сталаћем
0075 већ хајде, ц[а]ре, бијелу Сталаћу
0076 не би ли, ц[а]ре, Сталаћ освојили
0077 на срамоту војводи Пријезди
0078 и његова до три лијепа добра.
0079 Да купимо старе лагумџије
0080 и мајсторе од Ерцеговине,
0081 да копамо лагум под Сталаћем
0082 не би ли га, ц[а]ре, освојили."
0083 Лијепо ц[а]ре пашу послушао
0084 и одоше бијелом Сталаћу
0085 бише Сталаћ три године данах:
0086 об љето бијели Сталаћ бију,
0087 об зиму у Софију иду.
0088 А кад била трећа годиница,
0089 хоће ц[а]ре Сталаћ да освоји.
0090 Копа лагум три године данах:
0091 што за ноћ земље ископао
0092 оно ц[а]ре меће у Мораву,
0093 а што за дан земље ископао
0094 оно ц[а]ре под шаторе меће.
0095 А кад била трећа годиница,
0096 али се шета војвода Пријезда
0097 пак погледа у мутну Мораву
0098 ал Морава мутна и крвава.
0099 А кад види војвода Пријезда
0100 да хоће Турци да освоје,
0101 Турци Сталаћ да освоје,
0102 онда рече војвода Пријезда:
0103 "Видосава, вјерна моја љубо,
0104 хајде, љубо, са мном у Мораву."
0105 Пак поведе коња Ластавицу
0106 пак потрже своју оштру сабљу
0107 те коњицу одсијече главу:
0108 "Ластавица, моје прво добро,
0109 да те, коњу, турски ц[а]р не јаше
0110 на срамоту господару твому
0111 у Сталаћу граду бијеломе."
0112 А удари сабљу о камену:
0113 "Давори, сабљо, моје друго добро,
0114 да ми те, сабљо, турски цар не паше
0115 на срамоту г[о]с[пода]ру твому."
0116 А свеза очи и себи и љуби:
0117 "Видосаво, вјерна љубо моја,
0118 ајде, љубо, у Мораву воду
0119 да те, душо, турски ц[а]р не љуби."
0120 Пак скочише обоје у воду.
0121 И тако царе Сталаћ освојио.
0122 Изгину војске педесет хиљада
0123 а ниједнога добра не освоји.
0124 И мртву љубу ц[а]ре господине,
0125 и мртву је ц[а]р извадио
0126 и мртву је ц[а]р обљубио,
0127 пак оде ц[а]ре бијелу Сталаћу
0128 паке куне бијела Сталаћа:
0129 "Хе Сталаћу, да те бог убије,
0130 изгину војске педесет хиљада,
0131 а не освоји добра ниједнога."

Интервенције:
ни = њи (књигу)
ц'ре = царе
бѣлѡм (јат = ије; је)
п = б (баш)
i= ј (Пријезди)
прѣсти = Пријезди (јат = ије) с = з т = д
и = ј (војводо)
сталаиска = сталаћка
е = је (једно)
ωи = јој
крі'ωце = гроце
стих 10: сече без јата
юнаке = јуначке
кои = који
пош'ли = пошљи
ѿ = од
гсне = господине
мѣсеца, мѣсець (јат = је)
ѡсвои = освоји
саде = царе?
ћ = ђ (изиђе)
петену = бедену
стих 44: биелом = без јата!
ѿде = оде
софі'е = Софије
лѣпу (јат = ије)
мѣсту (јат = је)
с = з (зулума)
хаиди = хајде
лакум'шi'е = лагумџије
лѣто (јат = је)
з = с (ископао)
д = т (мутну)
вѣр'на (јат = ије)
i= и (коњицу)
ж = ш (јаше)

Коментар:
Епска песма. Опсада Сталаћа и смрт војводе Пријезде. За разлику од млађе варијанте из Вукове збирке, за турски успех пресудна је епизода о Папас-паши, бившем смедеревском протопопу. Његово вишеструко издајство започиње променом вере, али се тај чин посебно мотивише зулумом Ђурђа и Јерине. Ово је готово усамљен случај да се ,,тешка безакоња“ приписују и Ђурђу, док се доследно реализује карактеризација проклете Јерине. Пријездина љуба нема битно место за развој радње и доношење судбоносне одлуке, већ је пасиван лик који градацијски чини тријаду епских атрибута. Такође се веома ретко у усменом песништву среће некрофилија, чиме су додатно поларизовани актери песме.
Варијанте: Вук, СНП II, 83; Геземан 1925: 335; Krstić 1984: M 1, 2 – Nekrofilija: 274, M 4, 34: 284.Видети напомену уз песму бр. 18.
Прештампано: Сувајџић 1998: 98-101 и 198, бр. 31.Литература: Геземан 1926/2002: 173-174: 56-88; Schmaus 1953: 234; Krnjević 1980: 251; Пешић 1988: 605; Лома 2002: 101, 117-118.