0001 Свадише се у гору ајдуци
0002 тко ће њима бити арамбаша:
0003 једно Новак а друго Радивој,
0004 а треће приморац Алекса.
0005 Онда вели дели Радивоје:
0006 "Ах дружино, драга браћо моја,
0007 да идемо у гору зелену
0008 да ударим' барјак на раскршће
0009 пак ти брате, ајдуче Новаче,
0010 иди, брате, друмом од запада
0011 а Алекса друмом од истока
0012 за ким, брате, отиде дружина,
0013 он ће бити чете арамбаша."
0014 Сви јунаци тому каил бише
0015 пак одоше у гору зелену
0016 ударише барјак на раскршће
0017 Новак оде друмом од запада,
0018 а Алекса друмом од истока.
0019 За Алексом дружина одоше,
0020 за Алексом оде и Радивој,
0021 за Алексом и барјак однијеше.
0022 За Новаком нитко не отиде
0023 веће једно дијете Груица
0024 на њега се Новак обзираше:
0025 "Што ћеш са мном, моје дјете драго,
0026 мени, синко, дружба одбјегоше
0027 не могу им бити арамбаша
0028 јер сам, синко, врло остарио
0029 не могу и['] по гору водити."
0030 Али му вели дијете Груица:
0031 "Мучи бабо, моја мила рано,
0032 живо ти било дијете Груица.
0033 Ако си ми, бабо, остарио врло,
0034 јошт твоја срећа није остарила."
0035 Јоште Грујо у ријечи бјеше,
0036 ал['] пуцају пушке Алексине
0037 паке Турчин пође попјевати:
0038 "Благо мени и теби, горице,
0039 кад у теби неста арамије.
0040 Ми Новаку главу одсјекосмо,
0041 Радивоју руке завезасмо."
0042 Пак то слуша из горе Новаче
0043 паке Новак говорити пође:
0044 "Ао Груица, моје лјепо дијете,
0045 хајде, синко, пред њих у бусију."
0046 А кад дођоше у бусију Турци
0047 Новак викну, Грујо сабљом сјече,
0048 Алексину однјеше и главу,
0049 Радивоју опростише руке.
0050 Ал['] узима ајдуче Новаче
0051 покрваву главу Алексину
0052 пак преврће главу и обрће:
0053 "Давори, љута глава Алексина,
0054 јошт да си мало з[а] Новаком ишла,
0055 јошт би глава на Алекси била".

Интервенције:
и = ј (ајдуци)
ни = њи (њима)
е = је (једно)
новзкь = Новак
барi'ѩк = барјак
радивою = Радивоје
з = с (раскршће)
ѿ = од
с = з (запада)
ѿиду = отиде
i= и (каил)
ѿ нѣше = однијеше (јат = ије)
ѿдоше = одоше
ѡд'де = оде
ѿ нѣше (јат = ије) = однијеше
дѣте (јат = ије; је)
даго = драго
ѿбѣгѡше (јат = је)
ихмь = им
ѡщь = јошт
ѡще = јоште
срѣћа (јат = е)
рѣчи, бѣше (јат = ије)
ћ = ђ (пође)
попѣвати (јат = ије)
ѿсѣкосмо (јат = је)
лѣпо (јат = ије)
хаиди = хајде
них = њих
сѣче (јат = је)
стих 48: [и] за избацивање
ѿнѣше (јат = је)
прѣвр'ће (јат = е)
овр'ће = обрће
сь = за

Напомене:
стих 16: код Геземана: на раскршћу; у рукопису: на раскршће
стих 48: и код Геземана и у рук. стоји: Алексину однијеше и главу; и је овде изостављено јер се коси са смислом и квари ритам стиха.
ст. 54: сь може бити и с (Новаком ишла) и за

Коментар:
Епска песма. Сукоб у чети око статуса харамбаше. Новак остаје са синовима, а дружина прилази Радивоју и Приморац Алекси, којем у првом боју Турци одсеку главу. Мотив хајдучке среће.
Варијанте: Вук, СНП III, 3; Krstić 1984: Q 5, 2 – Deoba hajdučke čete: 314, p. v. 89: 610.
Песме о Старини Новаку из ЕР: 66, 67, 92 (стих 29), 96, 111, 150, 188 (стих 21). Nedić 1996: 339.
Прештампано: Сувајџић 2003: 68-69
Литература: Пешић 1967/1972: 260-284; Сувајџић 2003: 339-340