0001 Кад морија помори Мостара,
0002 поморила и старо и младо,
0003 раставила и мило и драго.
0004 Јошт болује Андро Латинине -
0005 на њему је девет љутих кугах
0006 десета је куга јеникара;
0007 све би јунак приболио куге,
0008 ал['] не море куге јеникаре.
0009 Уз пут цвала румена ружица
0010 уз пут ружа, низ пут перуника,
0011 под њом лежи Андро Латинине.
0012 K њему иде Марица дjeвојка
0013 те му носи господске понуде,
0014 носи њему кутију шећера.
0015 Пак говори Марица дjeвојка:
0016 „Драга душо, Андро Латинине,
0017 узми, срце, те окуси мало,
0018 узми, злато, те ослади мало уста.
0019 Болуј ми, душо, умријети немој.“
0020 Али вели Андро Латинине:
0021 „Драга душо, Марице дjeвојко,
0022 не троши новце, не купуј шећера,
0023 не могу ти приболети куге.
0024 Све би ти, душо, приболио куге,
0025 ал['] не могу куге јеникаре.“
0026 А покрај Андре ладна вода тече
0027 покрај воде румена ружица
0028 надвија се ружа над јунака
0029 не би ли се водице напила.
0030 Али вели љепота дјевојка:
0031 „Розмарино, моје лијепо цвјеће,
0032 расцвати се на четири гране
0033 те ми покри Андру Латинина
0034 јер лежи худан, болан и невољан
0035 на њему је девет љутих кугах.
0036 А ти душо, ружице румена,
0037 чини ми ладак Андри Латинину
0038 не би ли му што лакше било.“
0039 Пак говори Марица дјевојка:
0040 „Душо драга, Андро Латинине,
0041 болуј, злато, немој ми умријети.
0042 Младо момче, Андро Латинине,
0043 ако ми те суђен данак најде,
0044 жалићу те и три годинице.“
0045 То изрече Марица дјевојка,
0046 то изрече, Андро душу пусти.
0047 Жалила га Марица дјевојка,
0048 жалила га три године данах.
0049 Пак га копа крај ц[а]рева пута,
0050 изведе му воду чело главе,
0051 прама срца меџида изида,
0052 чело ногу ружицу посади.
0053 А кад била година четврта,
0054 испроси ју елиџисти бане,
0055 испроси ју и поведе курвић.
0056 Кад поведоше Марицу дјевојку,
0057 бубњи бију, свирале свирају,
0058 развили се од свиле барјаци,
0059 веселе се господа сватови
0060 јере воде Марицу дјевојку,
0061 јауклију Андре Латинина.
0062 Кад су били прам новога гробља,
0063 прам новога гробља Андријина,
0064 онда викну Марица дјевојка:
0065 „Станите бубњи, станите свирале
0066 и свијајте од свиле барјаке;
0067 стани куме, стани и дјевере
0068 док прођем ово ново гробље,
0069 ново гробље Андре Латинина.“
0070 Али викнну јелиџисти бане:
0071 „Ао душо, Марице дјевојко,
0072 врло ти жалиш Андру Латинина.“
0073 Али вели Марица дјевојка:
0074 „Господине, јелиџисти бане,
0075 жалим богме Андру Латинина,
0076 жалићу га и у двору твоме,
0077 у твом двору, а код твоје мајке,
0078 већ ако ми врло добро буде.“
0079 А кад чуо јелиџисти бане,
0080 јунаку је голема срамота
0081 те га слуша куме и дјевере
0082 и остала господа сватови.
0083 Разљути се јелиџисти бане
0084 пак потрже сабљу од појаса
0085 паке цикну како љута змија
0086 те удари Марицу дјевојку,
0087 удари ју по грлу бјеломе.
0088 Мртва глава на земљицу пала,
0089 јоште мртва глава говорила:
0090 „А бога ти, куме и дјевере,
0091 мећите мене пореду Андре,
0092 кроз земљу ми руке с[а]ставите
0093 и у руке зелене јабуке.“
0094 Кум је куму л'јепо послушао
0095 и дјевер је послушао снау:
0096 метоше ју пореду Андрије
0097 и кроз земљу саставише руке
0098 и у руке зелене јабуке.
0099 Из лијепе Марице дјевојке
0100 никао је струк румене руже,
0101 а из млада Андре Латинина,
0102 из њега ладна вода тече
0103 гди ће трудна чета почивати:
0104 тко је жедан, нека воду пије
0105 ткому мило, нек се ружом кити.

Интервенције:
иа = ија (морија)
ωщь = јошт
н = њ (њему)
е = је
прѣболиѡ (jат = и)
дѣвоiка (јат = је) i= ј
т = д (понуде)
срдце = срце
и = ј (болуј)
умрѣти (јат = ије)
прѣболети (јат = и)
лѣпота (јат = је)
лѣпо (јат = ије)
цвѣће (јат = је)
з = с (расцвати)
мум'че = момче
ћ = ђ (суђен)
а = е (годинице)
изведи, глави = изведе, главе
срдце = срца
ч = џ т = д (меџида)
изсида = изида
ноге = ногу
ни = њи (бубњи)
ѿ = од
барi'ѩци = барјаци
іи = ији (Андријина)
сь = св (са?) (свијајте)
дѣвере (јат = је)
проћемь = прођем? прођемо?
е = и (сватови)
и = е (потрже)
смi'ѩ = змија
бѣломѣ (јат = ије, е)
оу = у (удари)
ли = љи (земљицу)
ѿще = јоште
зем'лѥ = земљу
сь = са (саставите)
нѣга (јат = је)
по (јат = ије)
ие = ије (пије)

Напомене:
стих 6: куга јеникара = колера
стих 18: Геземан - узми, злато, те ослади уста; Оригинал - узми, злато, те ослади мало уста
стих 36: душо се јавља два пута код Геземана, а у оригиналу само једном
стих 54: еличисти бане; реч је очигледно контаминирана, а бан је вероватно од неког града или места добио име, нпр. од Илиџе или од Јелице, Јелеча...

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Смрт драге и драгог (Омер и Mерима, Заручница С. И,)
Варијанте: ZNŽOJS XXI, 12: 104; ЕР 65, 213, 214, 58; Вук, СНП I, 340 – 347; Вук, СНП III, 77; Недић 1975: 697-698; Krstić 1984: H 4, 1, 36 – Mati ne da sinu da se oženi devojkom koju voli: 194; Krstić 1984: L 12, 21 – Mati oženi sina nedragom. On na dan svadbe umire ili se ubije, devojka takođe: 270, 2, 1, 8 – Devojka umire od žalosti za umrlim/poginulim draganom: 238; L 7, 1: 265; и p. v. 174: 621.
Литература: Латковић 1975: 262-266; Недић 1975: 697-698; Krnjević 1980: 109-120.