Стране:   Геземан:  1   2   3      Рукопис:  1   2   3   4   5   6   7   8   < Претходна   Песма бр. 47   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 [П]ише књигу паша смедеревски:
0002 „Брзо дојди, кнеже Владисаве,
0003 и доведи мила сина твога.“
0004 Пође кнеже, не доведе сина.
0005 Њему вели паша смедеревски:
0006 „Камо, кнеже, Мил[']ја чобанине?“
0007 Ал говори кнеже Владисаве:
0008 „Остао је на Пролом планини
0009 чувајући бела стада своја.“
0010 Шиље паша два хитра чауша
0011 да уфате Мил[']ју чобанина.
0012 Уфатише Мил[']ју чобанина,
0013 везаше му руке наопако.
0014 Остаде му оно бело стадо
0015 и код њега нитко не остаде
0016 разма једна нејака сестрица
0017 ништо не зна куд јој братац оде.
0018 И браца јој одведоше Турци
0019 на вишала среди Смедерева.
0020 Кад су били на првом конаку,
0021 моли им се Мил[']ја чобанине:
0022 „А бога вам, два Турчина млада,
0023 одрешите ми моје беле руке
0024 да посвирам у свиралку златну.“
0025 Одрешише два млада Турчина,
0026 одрешише Милији беле руке.
0027 Свира Мил'ја у златну свиралу
0028 у свиралу Мил[']ја говорио:
0029 „Авај мени, пусто стадо моје,
0030 далеко ти на далеко оста.
0031 Kод тебека нитко не остаде
0032 разма једна нејачка сестрица,
0033 и она је у трави заспала
0034 не зна куд јој братац оде,
0035 а браца јој одведоше Турци
0036 на вишала среди Смедерева.“
0037 Кад су били на другом конаку,
0038 моли им се Мил[']ја чобанине:
0039 „Так['] ми бога, два Турчина млада,
0040 одрешите ми моје беле руке
0041 да посвирам у златну свиралку“.
0042 Одрешише два млада Турчина,
0043 одрешише му обе беле руке.
0044 Свира Мил[']ја у свиралку златну
0045 а свиралку лепо узговара:
0046 „Авај мене, моја стара мајко,
0047 откуд ћеш ме, јадна, погледати,
0048 откуд ћу ти појавити стадо
0049 и довести нејачку сестрицу?
0050 А Мил[']ју ти одведоше Турци
0051 на вишала среди Смедерева.“
0052 Кад су дошли паши смедеревском,
0053 ал['] говори паша смедеревски:
0054 „А ти ли си, Мил[']ја чобанине,
0055 штоно заседаш по планини Турке
0056 а и љубиш буле Смедеревке.“
0057 Ал['] говори Мил[']ја чобанине:
0058 „Тако ми бога, паша смедеревски,
0059 ево ово Мил[']ја чобанине
0060 штоно заседа по планини Турке
0061 а и љуби буле Смедеревке.
0062 И твоју сам кадуну љубио
0063 на твојему високу чардаку,
0064 у твојему мекану душеку,
0065 те ми дала белу антерију
0066 и у руку златну свиралку.“
0067 Њему вели паша смедеревски:
0068 „Водите га те га обесите.“
0069 Говорио кнеже Владисаве:
0070 „Господине, пашо смедеревски,
0071 одсеци ми твојом сабљом главу
0072 да не гледим на вишала сина.“
0073 Скочио је паша смедеревски
0074 одсече му својом сабљом главу.
0075 Одведоше Мил[']ју да обесе.
0076 Говорио Мил[']ја чобанине:
0077 „А бога вам, два џелата млада,
0078 одрешите ми беле руке моје
0079 да засвирам у златну свралку.“
0080 Одрешише Мил[']ји беле руке.
0081 Не хте Мил[']ја у свиралку свират[']
0082 веће трже сабљу од џелата
0083 и погуби обадва џелата
0084 пак уседе на џелатске коње
0085 те отиде прико поља равна
0086 како звизда прико ведра неба.
0087 Те отиде на Пролом планину,
0088 нађе своје бело стадо.


Интервенције:
б = п (паша)
т = д (смедеревски)
и = ј (дојди)
ћ = ђ (пође)
в = б (чобанине)
е = је (њему)
бѣла (јат = е)
две хитре чауше = два хитра чауша
на ѡпако = наопако
с = з (разма)
ωи = јој
дд = д (оде)
брат'ца = браца
ѿ = од
ж = ш (вишала)
срѣди (јат = е)
ихмь = им
говорила = говорио
тебѣга (јат = е) г = к (тебека)
ѿде = оде
ѿвѣдоше (јат = е)
сметеревои = Смедерева
Маика = мајко
ѿ кудь = откуд
такь = тако
п = б (буле)
ѿсѣци (јат = е)
лω = љо (сабљом)
овѣзе (јат = е) обесе
ч = џ (џелата)
некти = не хте
држи = трже
погубн = погуби

Коментар:
Епска песма. Лоша контаминација неколико модела. Заробљен јунак оглашава песмом шта се догодило. Паша понавља тужбе Турака и девојака на младог јунака. Милијин отац, кнез Владисав, тражи да га паша убије пре но што му погубе сина. Младић моли џелате да га одвежу како би још једном засвирао. Погуби их и бежи испод вешала.
Сличан склоп мотива се у запису Симе Милутиновића везује за најмлађег Немањиног сина. Вук је 1824. саопштио сведену прозну парафразу песме ,,о женидби Светога Саве (како га је отац ћео на силу да ожени, и био му довео ђевојку, а он није ћео, већ побегао у калуђере“, Вук, СНП I: 569). Живот овог сижеа може се затим пратити у обрадама с различитих терена, које откривају и сложене споне усмене и писане речи, али и могући удео записивача при бележењу и штампању песама. Златну свиралу из Милутиновићеве збирке и сам Новаковић је оценио као резултат ,,кварежа“, мешања времена и ,,разних песама и приповедака“ (Новаковић 1889 : 233). Радња јесте везана за двор, али се доба владавине краља Владислава претапа с доминацијом Турака, чији је представник Џин-Алија задржао чак и неке митске рудименте. Насилна женидба Туркињом тек је оквир за истицање изузетних епских атрибута најмлађег краљевића Мијајла – подједнако вичног оружју, јуначким играма и песми. Новаковић такође издваја мотиве обрађене у другим варијантама. На Шар-планини међу чобанима је овај најмлађи краљев син, попут царског сестрића, Милоша Војиновића (Вук, СНП II, 29). Ослобађање завезаних руку подсећа на ситуације из којих ће се избавити Старина Новак (ЕР, 67), Михајло Свилојевић (Богишић, 46, 101) и Јуришић Јанко (Вук, СНП II, 52; Сувајџић 2005: 51-96). Томе се може додати и мотив певања кроз гору, као вид (хајдучког) споразумевања и организовање надметања (витешког турнира), који се донекле разликује од задатака из модела женидбе са препрекама, а подсећа на кобно огледање угарских јунака са Ђурђевим војводом Кајицом (Вук, СНП II, 81). Сплет разних мотива ,,тумачи“ Мијајлово спасавање из ропства и бег у манастир. Као вид експлицитног коментара и посебне финалне формуле истиче се накнадна ,,идентификација“: ,,Свети Сава јесте оно био,/ Који но се и дан данас слави,/ У србаљском роду и народу.“ (Милутиновић, 77). Мада су околности варијанте из ЕР другачије и певач не осећа потребу да ,,прецизира“ историјску подлогу ликова и догађаја, такође се надовезују различити мотиви, док суочавање чобанина са пашом веома подсећа на оквирне околности сличног разговора, заробљавања и (другачијег) ослобађања Мијата хајдука (Вук, СНП, III, 62).
Варијанте: Милутиновић, 77. Krstić 1984: H 3, 1, 1, 8: 187; N 1, 3, 4: 286, p. v. 182: 623. Krstić 1984: N 1, 7, 3 – Pre pogubljenja zarobljenik predlaže da mu skinu odelo, oslobodi se i ubije neprijatelje: 290; S 1, 3, 4: 334, в. из ЕР песме 49, 67, 129.
Литература: Bošković-Stulli 1975: 68-76; Љубинковић 2000: 283-285.