0001 Добар теби данак, душице, називам
0002 и с душом и с тилом у теби прибивам
0003 навишћујем ти радост и весеље,
0004 а мени небогу жалост и тресеље.
0005 Кад дојдем пак теби из срца ме прими
0006 моја душо, просим те, каконо и прије,
0007 не буди ми невирна, просим те, робиња.
0008 Смилуј ми се, срце, поглеј ме очима,
0009 цвит у срцу си засађен, у души присађен,
0010 ти си драги камен, то право ти кажем.
0011 Од мене не бижи, срце ми те жели
0012 за истине велим, душице примила,
0013 да л['] с тобом живит['], ил за те умрити -
0014 једно ми се види, то ћу учинити.
0015 Немој се тајати да ти желим служити
0016 ах, дај ми се љубити, немој се кратити,
0017 јошт ћу се вернути, тебе пољубити
0018 душице примила, немој се вугнути
0019 од љубави моје коју теби носим.
0020 Говорим ти право, хоћу ти служити,
0021 ја те за своју имам с којом у срцу прибивам,
0022 за тебе умирам, душице примила.

Интервенције:
тѣлом (јат = е? и?)
веселi'е = весеље
треселi'е = тресеље
и = ј (дојдем)
срдца = срца
е = је
невѣр'на (јат = и? е?)
цвѣт (јат = и? е?)
ћ = ђ i=и (засађен, присађен)
ѿ = од
умрѣти (јат = и?)
ѡщь = јошт

Напомене:
ст. 4: тресеље - непознато у данашњем језику; можда трестеље од tristesse/tristeza (туга у романским језицима)
ст. 15: Немој се тајати = не сумњај
На основу великог броја изворно икавских речи (примила, бижи, живит, прибивам), могло би претпоставити читање свих јатова као и.

Коментар:
Грађанска лирика. Љубавне изјаве. В. нап. уз песму 37, 38.