0001 „Откак[о] птица голубица за пајдашем тужи,
0002 тако и ја, Марушице, за тебе мислећи,
0003 све ја ходим тер се трудим, а за вољу твоју,
0004 да би могал ја добити ту милошту твоју,
0005 да би твоје церне очи мене погледале,
0006 да би твоја медна уста мене целовала,
0007 да би твоје беле руке мене загрлиле.
0008 Ал['] те просим, драга душо, не пајдаши с другим,
0009 држи мене, срце моје, за пајдаша твога.
0010 У срце моје, прси твоје затворити хоћу
0011 пак те дати ја смалати, очи позлатити.“
0012 „Сада видим да сасвиме другач то не буде
0013 нег се морам с мојим драгим милим разлучити,
0014 који ми је с неверности срце моје ранил['],
0015 са зливима рич'ма својим, вољу ми је сванил['].
0016 Ох, несрећна она ура, кад сам те познала,
0017 јошт прилику морам клети [кад је] љубав пала.
0018 Зашто си се неверности тако дал обладати
0019 и са свиме у нешталност тако ћеш опстати.
0020 Ја ни сада љубав моју променити нећу,
0021 већ у моме срцу боље поновити хоћу.
0022 За неверну љубав твоју, бог ће судац бити,
0023 а то мени жалост моју хоће наплатити.

Интервенције:
кь = ко (откако)
с = з (за)
ж = ш (Марушице)
бѣле (јат = е?)
сь свиме = сасвиме
кои = који
сневѣр'нѡстѡм = с неверности
несрѣћ'на (јат = е?)
сь = са
нещал'нѡсть = нешталности (= несталности)
ѡбстати = опстати
невѣр'нну = неверну (јат = е)

Коментар:
Грађанска лирика. Љубавни јади.
В. нап. уз песме 1, 2, 20, 37: Геземан 1925: CXIV-CXXV.