0001 Уста ми се суше, очи су заспале,
0002 срце пламен пече, а туга ме фата,
0003 твоја веле лепота починут ми не да,
0004 на мене је мука с љубавијом пала.
0005 Видим мали дитић именом Купидо
0006 лука је погубил а стрелу уломил тко.
0007 И боље да би ме уморила била
0008 него да се мучи тужна младост моја
0009 тебе, мој анђелак, прид собом гледећи,
0010 прид собом гледећи, пак те не љубећи.
0011 Тугу си ми дала нада свими веле,
0012 знаш да је на мору силан ветар веле
0013 који не почива по дну ни по ноћи,
0014 тако и мен['], драга, без твоје помоћи.
0015 Смилуј ми се, срце, тер на ме погледај
0016 и праве милости мени око подај.
0017 Говорим адио, срдашце примило,
0018 поглеј ме јошт мило јер идем од тебе,
0019 не чини ми харат драгу младост моју
0020 веће ми постави срце у покоју,
0021 нека у весељу ја младост проводим
0022 и свагдаре мило и драго пољубим.

Интервенције:
ж = ш (суше)
с = з (заспале)
срдце = срце
тва = твоја
лѣпота (јат = е)
е = је
слюбавиѡм = с љубавијом
именем = именом
стрѣлу (јат = е)
ћ = ђ (анђелак)
и = ј (који)
срдаш'че = срдашце
ѡщь = јошт
ѿ = од

Напомене:
ст. 11: Тугу си ми дала нада свими веле = од свега већу

Коментар:
Грађанска лирика. Љубавни јади.
Варијанте овог типа: 1, 2, 20, 37, 38, 39: Геземан 1925: CXIV-CXXV.