0001 Просио дeвојку за три године,
0002 не дадоше ју ни за четири.
0003 Оседлах коња јоште с вечера,
0004 узе['] сокола на десну руку,
0005 а бојно копље у леву руку
0006 а мор фереџу на десно раме,
0007 паке отидох кроз црну гору,
0008 кроз црну гору, на ладну воду,
0009 али на води душа девојка.
0010 Везах коња за виту јелу,
0011 прислоних копље уз виту јелу,
0012 пусти['] сокола на виту јелу,
0013 узе['] девојку за белу руку
0014 те одведох под виту јелу.
0015 Дори је љубих, дори је грлих,
0016 месец ми зађе, сунце изађе.
0017 Љуто тужила добра девојка:
0018 „Авај-ле мени, до мила бога!
0019 Како ћу, јадна, мајки лагати?
0020 Мене ће моја мајка карати.“
0021 [Ја] момак рекох доброј девојки:
0022 „Мучи, не плачи, срце девојко
0023 а ја ћу јунак теби казати
0024 како ћеш твојој мајки лагати.
0025 Ти реци, душо, мајци твојој:
0026 тако ми бога, мила мајчице,
0027 јелен бијаше на ладној води
0028 рогом замути студену воду,
0029 рогом је мути, очима бистри.
0030 Jа сам чекала док је избистри.“
0031 И отишла је добра девојка.
0032 Стала мајка девојку карати:
0033 „Хе кучко једна, не ћери моја!
0034 Што си чинила на ладној води
0035 од полуноћи близу до подне?“
0036 Девојка мајки тихо говори:
0037 „Не карај мене, мајко рођена.
0038 Јелен бијаше на ладној води,
0039 рогом замути студену воду,
0040 рогом ју мути, очима бистри.
0041 Jа сам чекала док ју избистри.“
0042 Мајка девојки тихо говори:
0043 „Не лажи кучко, не ћери моја.
0044 То не би, кучко, из горе јелен,
0045 већ би добар јунак иза града.
0046 Него ми кажи који је јунак
0047 који је рогом воду мутио
0048 и тебе, кучко једна, љубио.
0049 Нека те води, нека те љуби,
0050 зашто је јунак много просио
0051 а ја те нисам за њега дала.
0052 А сада си се сама удала
0053 која си њега сама љубила.“

Интервенције:
дѣвоiку (јат = је) i= ј
ωще = јоште
и = ј (бојно)
копi'е (копје)
лѣву (јат = е)
ч = џ (фереџу)
е = је (јелу)
прѣслоних (јат = и)
бѣлу (јат = е)
ѿ = од
ћ = ђ (зађе)
мѣсец (јат = е)
с = з (зађе)
и = ј (доброј)
у = о (мoмак)
иа = ија (бијаше)
сьмуди = замути
к = г (рогом)
д = т (мути)

Коментар:
Лирско-епска песма, романса /љубавна песма са модификованом обредном подлогом (јелен на води).
Прештампано: Дамјанов1987: 14-15.
Изван обредног контекста уочава се продор еротских елемената и ширење нарације. Као самостална минијатура, у пригодном пролећном ритуалу (на ранилу): Вук, СНП I, 199. Удео жанровског механизма уочава се и у исходу конфликта између мајке и ћерке (в: Krstić 1984: B 12, 5, 3 – Majka kune ćerku: 77-78). Док породични сукоб и родитељска клетва (као и девојачка) иначе имају трагичан исход (Вук, СНП II, 7), у овој варијанти из ЕР нарушена равнотежа односа се успоставља склапањем брака.
Литература: Pavlović 1986: 90-93; Самарџија 2007: 141-152.