0001 Урош си ћерцу удаје
0002 за беглер сина бегова.
0003 С [к]нигом су прстен метале,
0004 с другом су уговарале
0005 да и чекају за пуно,
0006 за пуно за три године.
0007 И чекали су за пуно,
0008 за пуно, за три године,
0009 велику свадбу чинили
0010 за пуно за три мисеци.
0011 То се чуло чак до цара.
0012 Маче си ц[a]ре улаке:
0013 „Идите, идите, улаци
0014 где га сватове срежњате,
0015 назад момицу враштајте.“
0016 И отишли су улаци
0017 и срежњали су сватове,
0018 назад момицу враштали.
0019 Урош се њима мољаше:
0020 „Улаци, врли јунаци,
0021 не враштајте ми момицу,
0022 не чињајте ми срамоту.
0023 Ја кшта имам побоља,
0024 јоште побоља од ова
0025 лепши је дар исправила:
0026 куму шарена халија
0027 су бисером је кићена,
0028 стару свату коњ и седла,
0029 деверу златна јабука
0030 с драгим каменом кићена,
0031 царевом сину момица.“
0032 И враштали се улаци
0033 и оставили момицу,
0034 улаци цару казали
0035 и цар је војску скупио,
0036 отиде двору Уроша,
0037 узе му ћерцу најмлађу
0038 за свога сина једина.

Интервенције:
Оурѡшси = Урош си
снигѡм = С книгом
ц'ре = царе
над сад = назад
щ = ћ (ћерцу)
i= ј (враштајте)
с = з (назад)
вр'ло = врли
поболi'Ѩ = побоља
ѡще = јоште
ѿ = од
лѣп'ши = љепши (јат = е)
з = с (исправила)
сузписерѡм = су бисером
дѣверу (јат = е)
ћ = ђ (најмлађу)
е = је (једина)

Напомене:
вероватно бугарска или са границе са Бугарском
у ст. 3 - снигѡм - је вероватно ипак с книгом (без јотовања у књигом јер је вероватно реч о бугарској песми) јер иначе нема смисла; уосталом, ни ово није најбоље решење јер није јасно како се прстен може метати књигом (у писму, писмом). Можда фигуративно: прошња писмом?
ст. 26: халија = (буг.) поњава, молитвени тепих

Коментар:
Сватовска лирска песма – лирско-епска песма, романса. Уговарање свадбе, припрема дарова и удаја обе сестре (двострука свадба).
Опасности надвијене над невесту и младожењу повезују се са дужином припрема (прстеновање – веридба, уговарање, одлагање) и тромесечним сватовским слављем. Као нека врста човековог изазова вишим силама, такве околности угрожавају срећан исход свадбе. Уместо оностраних сила исту функцију добија цар, који баш ту невесту тражи за свог сина. Али, трагедија се избегне јер Урош понуди царевом сину млађу и лепшу ћерку, а она припрема још богатије дарове.
Варијанте: Вук, СНП I, 743; Вук, СНП II, 31, 55, 87; Вук, СНП III, 82; Вук, СНП V, 392, 496, 562; Вук, СНП VI 44; Вук, СНП VII 12, 13, 26, 27, 58; Вук, СНП IX, 13; Милутиновић, 101, 119, 157; Krstić 1984: L 16, 12 – Druge pesme o ženidbi: 272-273.
Литература: Krnjević 1986: 142.