Стране:   Геземан:  1   2      Рукопис:  1   2   3   4   < Претходна   Песма бр. 31   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Зафали се дели Мандалина:
0002 „Разбити ћу Београду врата,
0003 однети ћу делијам['] доламе,
0004 шехерлијам['] коласте аздије,
0005 Асан-паши коња великога,
0006 пашиници слугу Радивоја.“
0007 Што је рекла, све је сатворила.
0008 Карала је њена стара мајка:
0009 „Кучко једна, а не ћери моја!
0010 Зашто оте делијам['] доламе,
0011 шехерлијам['] коласте аздије,
0012 Асан-паши коња великога,
0013 пашиници слугу Радивоја?“
0014 “Не карај ме, моја стара мајко.
0015 Довести ћу три хитра мајстора
0016 начиниће Београду врата,
0017 повратићу делијам['] доламе,
0018 шехерлијам['] коласте аздије,
0019 Асан-паши коња великога,
0020 али нећу асанпашиници
0021 њојзи нећу слугу Радивоја:
0022 рад њега сам зулум починила.
0023 Узећу га за својега труда,
0024 љубићу га како сама знадем.“
0025 Што је рекла, све је сатворила:
0026 довела је три хитра мајстора
0027 начинила Београду врата
0028 и јошт лепша нег' ли што су била;
0029 повратила делијам['] доламе,
0030 шехерлијам['] коласте аздије,
0031 Асан-паши коња великога,
0032 али није пашиници младој
0033 њојзи није слугу Радивоја.
0034 Узела га за вернога друга,
0035 љубила га како сама знаде.

Интервенције:
ѿнѣти (јат = е?)
ѿ = од
хастi'е = аздије
асам'баши = Асан-паши)
б = п (пашиници)
е = је
сь = са (сатворила)
и = ј (мајка)
i= ј (мајко)
ноизи = њојзи
с = з (зулум)
лѣп'ша (јат = је?)
ни = ли
i= и (делијам)
млади = младој
ие = ије (није)
вѣрнога (јат = е)

Коментар:
Љубавна лирска песма. Девојка се хвали како би отела момка и оствари планове.
Одредница, име и поступци девојке покрећу сплет асоцијација. Уочавају се динамична прожимања особина типских ликова из фолклорног фонда. Делија (,,дели“) девојка је иначе у епском систему супериорна, док се Мандалина среће (и у ЕР 176) као лично име виле. Рушилачка моћ јунакиње ове варијанте шири и наративни план, мада се струкутура заснива на монологу и дијалогу (девојка – мајка). Међутим, поступак и сведена прича о девојачком зулуму наглашавају лепоте момка, који остаје под трајним утицајем жене, што је такође карактеристично за љубавне везе демонских бића са смртницима.
Варијанте: В. песме из ЕР бр. 42 и 176; Вук, СНП I, 657, 658; Недић 1975: 726
Литература: Krnjević 1986: 142