Стране: Геземан: 1 2 Рукопис: 1 2 3 4 | < Претходна Песма бр. 22 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Рано рани дилбер Анђелин[а], 0002 рано рани, дилбер, на бел Дунав. 0003 Анђелину, дилбер, мајка кара: 0004 "Не рани рано, дилбер, Анђелин[а], 0005 тебе варде, дилбер, ђемиџи[је], 0006 тебе варде, дилбер, да те фана". 0007 Анђелина, дилбер, не слушала, 0008 рано рани, дилбер, на бел Дунав 0009 и вардал['] је, дилбер, ђемиџи[је] 0010 вардал[и] је, дилбер, и фанал[и] је 0011 и метнул[и] је, дилбер, у ђемију. 0012 Кад видила дилбер Анђелина 0013 да је ушла, дилбер, у ђемију, 0014 братила је, дилбер, ђемиџије: 0015 "Богом браћо, дилбер ђемиџије, 0016 пустите ме, дилбер, дому мому". 0017 Говорио дилбер ђемиџија: 0018 "А бога нам, дилбер Анђелина, 0019 не дамо те, дилбер, дому твому 0020 док не роди, дилбер, врба грожђа 0021 а ракита, дилбер, жуте дуње." 0022 Анђелина, дилбер, хитра беше 0023 врбу, дилбер, грожђем накитила 0024 а ракиту, дилбер, жутим дуњам' 0025 пак говори дилбер Анђелина: 0026 "Ех ђемиџи, дилбер браћо моја, 0027 родила је, дилбер, врба грожђа 0028 а ракита, дилбер, жуте дуње." 0029 Говорио дилбер ђемиџија: 0030 "А бога нам, дилбер Анђелина, 0031 не дамо те, дилбер, дому твому 0032 док не родиш, дилбер, мушко чедо, 0033 мушко чедо, дилбер, и девојку." 0034 Скочила је дилбер Анђелина 0035 молила се, дилбер, вишњем богу 0036 бог јој даде, дилбер, мушко чедо 0037 мушко чедо, дилбер, и девојку. 0038 Говорила дилбер Анђелина: 0039 "Ђемиџи[је], дилбер браћо моја, 0040 пустите ме, дилбер, дому мому 0041 родила сам, дилбер, мушко чедо 0042 мушко чедо, дилбер, и девојку." 0043 Веровали дилбер ђемиџије 0044 да ће доћи дилбер Анђелина 0045 и отишла, дилбер ,ал['] не дошла 0046 већ остала, дилбер, к мајки својој. |
Интервенције: е = је нь = на ћ = ђ (Анђелина) бѣль (јат = е) i = ј (мајка) i= и (ђемију) ћемичи = ђемиџије ћемичi'е = ђемиџије ћемичi'е = ђемиџија ль = ли (вардали) братцо = браћо вер'ба = врба гросћа = грожђа ткунѥ = дуње ткунѥм = дуњама бѣше (јат = е) говорила = говорио ж = ш (мушко) т = д (чедо) дѣвоiку (јат = е) вѣровали (јат = е) ωи = јој тустите = пустите Напомене: стих 15: могао би се читати и као једнина: богом брацо, дилбер ђемиџије уколико се тумачи као дијалекатски вокатив (брацо, ђемиџи/ђемиџије) Коментар: Лирска песма / романса. Девојка покушава да се ослободи из ропства, али тек када отмичарима роди сина и ћерку, бежи мајци. Понашање отете девојке подсећа на поступке виле-љубовце. И она је уграбљена, како би родила јуначко потомство, али у оквирима епских законитости, неповратно напушта овај свет. Варијанте: Krstić 1984: H 2, 4, 7 – Žena beži od rđavog muža: 187. Литература: Милошевић-Ђорђевић 1971: 51-75. |