0001 Рано рани дилбер Анђелин[а],
0002 рано рани, дилбер, на бел Дунав.
0003 Анђелину, дилбер, мајка кара:
0004 "Не рани рано, дилбер, Анђелин[а],
0005 тебе варде, дилбер, ђемиџи[је],
0006 тебе варде, дилбер, да те фана".
0007 Анђелина, дилбер, не слушала,
0008 рано рани, дилбер, на бел Дунав
0009 и вардал['] је, дилбер, ђемиџи[је]
0010 вардал[и] је, дилбер, и фанал[и] је
0011 и метнул[и] је, дилбер, у ђемију.
0012 Кад видила дилбер Анђелина
0013 да је ушла, дилбер, у ђемију,
0014 братила је, дилбер, ђемиџије:
0015 "Богом браћо, дилбер ђемиџије,
0016 пустите ме, дилбер, дому мому".
0017 Говорио дилбер ђемиџија:
0018 "А бога нам, дилбер Анђелина,
0019 не дамо те, дилбер, дому твому
0020 док не роди, дилбер, врба грожђа
0021 а ракита, дилбер, жуте дуње."
0022 Анђелина, дилбер, хитра беше
0023 врбу, дилбер, грожђем накитила
0024 а ракиту, дилбер, жутим дуњам'
0025 пак говори дилбер Анђелина:
0026 "Ех ђемиџи, дилбер браћо моја,
0027 родила је, дилбер, врба грожђа
0028 а ракита, дилбер, жуте дуње."
0029 Говорио дилбер ђемиџија:
0030 "А бога нам, дилбер Анђелина,
0031 не дамо те, дилбер, дому твому
0032 док не родиш, дилбер, мушко чедо,
0033 мушко чедо, дилбер, и девојку."
0034 Скочила је дилбер Анђелина
0035 молила се, дилбер, вишњем богу
0036 бог јој даде, дилбер, мушко чедо
0037 мушко чедо, дилбер, и девојку.
0038 Говорила дилбер Анђелина:
0039 "Ђемиџи[је], дилбер браћо моја,
0040 пустите ме, дилбер, дому мому
0041 родила сам, дилбер, мушко чедо
0042 мушко чедо, дилбер, и девојку."
0043 Веровали дилбер ђемиџије
0044 да ће доћи дилбер Анђелина
0045 и отишла, дилбер ,ал['] не дошла
0046 већ остала, дилбер, к мајки својој.

Интервенције:
е = је
нь = на ћ = ђ (Анђелина)
бѣль (јат = е)
i = ј (мајка)
i= и (ђемију)
ћемичи = ђемиџије
ћемичi'е = ђемиџије
ћемичi'е = ђемиџија
ль = ли (вардали)
братцо = браћо
вер'ба = врба
гросћа = грожђа
ткунѥ = дуње
ткунѥм = дуњама
бѣше (јат = е)
говорила = говорио
ж = ш (мушко)
т = д (чедо)
дѣвоiку (јат = е)
вѣровали (јат = е)
ωи = јој
тустите = пустите

Напомене:
стих 15: могао би се читати и као једнина: богом брацо, дилбер ђемиџије уколико се тумачи као дијалекатски вокатив (брацо, ђемиџи/ђемиџије)

Коментар:
Лирска песма / романса. Девојка покушава да се ослободи из ропства, али тек када отмичарима роди сина и ћерку, бежи мајци. Понашање отете девојке подсећа на поступке виле-љубовце. И она је уграбљена, како би родила јуначко потомство, али у оквирима епских законитости, неповратно напушта овај свет.
Варијанте: Krstić 1984: H 2, 4, 7 – Žena beži od rđavog muža: 187.
Литература: Милошевић-Ђорђевић 1971: 51-75.