0001 Службу служи Назли Стојко
0002 у Данојла господара.
0003 У Данојла господара
0004 мила сестра Видосава
0005 и њу љуби Назли Стојко
0006 кано своју верну љубу.
0007 То зачули господари
0008 и Данојлу казивали:
0009 "Хе Данојло, господару,
0010 у теб['] има мила сестра,
0011 мила сестра Видосава,
0012 код теб['] служи верни слуга,
0013 верни слуга Назли Стојко.
0014 Упитај га зашто служи:
0015 ил['] за сребро, ил['] за злато,
0016 ил['] за сестру Видосаву?"
0017 Скочио је млад Данојло,
0018 скупио је господаре
0019 и дозвао верна слугу
0020 и молио господаре:
0021 "Молим вам се, господари,
0022 упитајте Назли Стојка
0023 зашто двори господара:
0024 ил['] за сребро, ил['] за злато,
0025 ил['] за ону дробну спенсу?"
0026 Говорио Назли Стојко:
0027 "А бога ми, господари,
0028 ја не дворим господара
0029 ни за сребро, ни за злато,
0030 већ за ону добру вољу
0031 миле сестре Видосаве."
0032 Расрди се млад Данојло
0033 те повика друге слуге:
0034 "Назли Стојка уфатите,
0035 затворите у злу кућу,
0036 у злу кућу у тавницу."
0037 Скочиле су друге слуге
0038 Назли Стојка уфатиле
0039 затвориле у злу кућу,
0040 у злу кућу у тавницу.
0041 Гледала га Видосава
0042 из мајкина бела двора,
0043 гледајући сузе рони
0044 али ништа не говори.
0045 К њој до[`о]ди мили братац
0046 те говори Видосави:
0047 "Видосаво, сестро моја,
0048 ти исплети један гајтан
0049 Назли Стојку око грла,
0050 ја ћу Стојка обесити
0051 у градини о дафини."
0052 Послуша га Видосава
0053 и отиде на чардаку
0054 те сандуке отворила,
0055 те извади чисту свилу
0056 полак златом помешану
0057 да исплете један гајтан
0058 Назли Стојку око грла.
0059 Не исплете један гајтан,
0060 већ исплете два гајтана:
0061 један себи, други Стојку.
0062 Пак отиде Видосава
0063 Назли Стојку на пенџер:
0064 "Назли Стојко, срце моје,
0065 тебе веле да обисе
0066 у градини о дафини.
0067 И ја ћу се обесити
0068 о дафини напоредо
0069 с тобом, Стојко, срце моје."
0070 Говорио Назли Стојко:
0071 "Видосаво, срце моје,
0072 ти се немој обесити,
0073 а ја видим, Назли Стојко,
0074 да ће мене обесити.
0075 Већ приступи к мен['] на пенџер
0076 да цјелујем бело лице
0077 и да метнем белу руку
0078 у хубава свил`на недра
0079 то је прво и посљедње."
0080 Приступила Видосава
0081 Назли Стојку на пенџер
0082 целивао бјело лице
0083 и метнуо бјелу руку
0084 у хубава свил`на недра.
0085 И отиде Видосава
0086 и сабра се диван сабор
0087 изведоше Назли Стојка
0088 обесише у градини,
0089 у градини о дафини.
0090 Гледала га Видосава
0091 из мајкина бела двора (перивоја)
0092 једва чека Видосава
0093 да [се] разиђе диван сабор.
0094 Сабор се расходио
0095 Видосава ушетала
0096 из мајкина перивоја
0097 Назли Стојка положила
0098 а сама се обесила.
0099 Тражила је мила мајка
0100 тражила и нашла је,
0101 тешке јаде учинила:
0102 "Видосаво, чедо моје,
0103 зашто мајки не казива
0104 да милујеш Назли Стојка,
0105 ја би теби Стојка дала!"
0106 Тражио је мили братац
0107 тражио и нашао,
0108 тешку жалост чинио:
0109 "Видосаво, сестро моја,
0110 зашто брацу не казива
0111 ил['] милујеш Назли Стојка,
0112 ја би теби Стојка дао!"
0113 Слушала и['] дворкињица
0114 слушајући говорила:
0115 "Ви сте знали, разумели,
0116 или су се миловали,
0117 али нисте веровали,
0118 веће сте их извешали!"

Интервенције:
с = з (Назли)
и = ј (Стојко)
т = д (Видосава)
вѣрну (јат = е)
е = је
стоіку = Стојка
з = с (расрди)
бѣла (јат = е)
кнои = к њој
доиде = до'оди
в = б (обесити)
чертаку = чардаку
помѣшану (јат = е)
не из'плети = не исплете
ч = џ (пенџер)
срдце = срце
овѣсити (јат = е) = обесити
нѣдра (јат = е)
пер'во = прво
теби = тебе
братцу = брацу
вѣровали (јат = е)
ж = ш (извешали)

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Смрт љубавника. Служење због девојке. Када се тајна открије момка обесе, а девојка се обеси поред њега. Брат и мајка жале.
Варијанте: ЕР 56, 65, 213; Богишић 56; Пешић 1988: 559-565; Krstić 1984: U 2, 3, 5 – Vešanje: 380.
Прештампано: Крњевић 1978: 56-59
Литература: Латковић 1975: 265-266; Крњевић 1978: 242-243; Krnjević 1980: 239; Пешић 1988: 547-548; Деретић 2000: 180.