0001 Што ми се сјаје у Задру граду:
0002 или је сунце или јасан мјесец,
0003 или се сијају на Задру врата?
0004 Нити је сунце, ни јасан мјесец,
0005 нити се сјају на Задру врата,
0006 већ је оно млади господар,
0007 млади господар с младом госпојом.
0008 Господар ми се на пут оправља,
0009 млађу госпоју на дом остави.
0010 Господар госпоји тихо говори:
0011 „Ето ти, госпо, бјели дворови
0012 и у дворови старица мајка
0013 и око двора ружица б'јела
0014 испод ружице студен кладенац.“
0015 Госпођа господару тихо говори:
0016 „Тако ми бога, мој господару,
0017 што ће менека дворови бјели
0018 кад по двори паун не шета;
0019 што ли ће мени ружица бјела
0020 кад на ружици славој не поје;
0021 што ли ће мени студен кладенац
0022 кад ми није теб['], господару?“

Интервенције:
с = з т = д (Задру)
е = је
мѣсец (јат = је)
i= и (сијају)
и = ј (госпојом)
ћ = ђ (млађа)
а = у (млађу госпоју, акузатив)
бѣли (јат = је)
i= ј (мајка)
изь пѡд = испод
щоће = што ће
г = к (менека)
тебь = теб'

Коментар:
Љубавна лирска песма. Жена тугује што јој муж одлази од куће.
Литература: Krnjević 1986: 156, 163