0001 Два се млада обљубила
0002 у зло доба прималитја.
0003 Када су се обљубила,
0004 онда су се разболила:
0005 драга лежи, не говори,
0006 момче лежи ал['] говори:
0007 „Не бој ми се, драга моја,
0008 ићи ћемо [у] Софију,
0009 Софија [је] изгорила,
0010 у Софији суда не има.
0011 Ја ћу бити млад кадија,
0012 ти код мене јасиџи[ја]
0013 право ћемо суд судити:
0014 тко се љуби, да се узме,
0015 тко с['] не узме, глобу да да:
0016 триста дукат['] све из уста,
0017 јоште триста шефтелија.“

Интервенције:
прѣмалитѩ (јат = и)
у = о (момче)
и = ј (бој)
о = а (драга, род)
идићемо = ићи ћемо
оу = у
софi'и = Софији
ч = џ (јасиџија, наставак –ја је мој додатак)
узми = узме
сне уз'ми = с не узме

Напомене:
ст. 8 и 9: код Геземана: идићемо софі'ю софі'ѩ изгорила; у рукопису: идићемо Софію, Софіѩ изгорила. Убацивањем предлога и помоћног глагола поправљен је смисао стиха, али су од једног настала два

Коментар:
Љубавна лирска песма. Драги теши драгу због тајне љубави.
Литература: Krnjević 1986: 142