0001 Истече ми једна вода са Београда
0002 укоби је друга вода именом Сава.
0003 По њој плави танка шајка, дафине зрно,
0004 у њој седи невистица с танком кошуљом
0005 у коб јој иде царев слуга са злат[ни]м путир[ом]
0006 те наздравља драгој својој: „Здрава да будеш
0007 здравица ти, срце моје, моја да будеш.“
0008 „Здрав да си ми, царев слуга, нећу бити твоја
0009 створићу се мреном рибом, нећу бити твоја.“
0010 „Ја ћу, јунак, дробном мрежом, уловићу те.“
0011 „Створићу се цвет у гори, нећу бити твоја.“
0012 „Ја ћу, јунак, љута слана, усанућу те.“
0013 „Створићу се прах на путу, нећу бити твоја.“
0014 „Ја ћу, јунак, вихор ветар, развејаћу те.“
0015 „Створићу се јаребица, нећу бити твоја.“
0016 „Ја ћу, јунак, сиви соко, уловићу те.“
0017 etc.

Интервенције:
з = с (истече)
е = је
сад = са
у ко бие = укоби је
златѡм пѡдпирь = златним путиром
Іменем = именом
н = њ (њој)
i= ј (шајка)
сер'но = зрно
оу = у
и = ј (њој)
копь = коб
ѥ = јој
ц' = ца (царев)
цвѣт (јат = е)
х = ј (развејаћу)

Напомене:
ст. 5: подпир[ом] - можда путир? пехар? порфиром?

Коментар:
Љубавна лирска песма. Девојка одбија удварање, али момак је увек надмудри (претварање у рибу/мрежу; цвет/слану; прах/вихор; јаребица/соко).
Варијанте: ЕР, 137, 147, 175, 195; Вук, СНП I, 602, 603; Недић 1975: 722