0001 Лјепи ти су мостарски дућани,
0002 у њима су љепши базрђани -
0003 понајљепши базрђан Мустафа,
0004 али му је у ма[ха]лу мана
0005 ил['] болује јунак без болести
0006 за кадуном Џелил-беговицом.
0007 Мустафи је говорила мајка:
0008 "Хе Мустафа, жалосна ти мајка,
0009 то ли ћу те данас изгубити!"
0010 Мустафа говорио мајки:
0011 "Хе старице, драга мајко моја,
0012 тако мени јадно срце каже,
0013 да ми дође Џелил беговица
0014 чини ми се, лашње би ми било."
0015 Књигу пише Мустафина мајка
0016 те ју шиље бегу Џелил-бегу:
0017 "Џелил-беже, мој по богу синко,
0018 пошљи мени кадунџику твоју
0019 да обиђе болна сина мога."
0020 Скочио је беже Џелил-беже
0021 те отиде кадунџики својој:
0022 "Кадунџико, драга душо моја,
0023 тебе зове Мустафина мајка
0024 да обиђеш свога болна Мустафу."
0025 Скочи када рада и весела
0026 пак отиде базрђан Мустафи.
0027 У осмора врата пошетала,
0028 девета се сама отворила
0029 и сама се за њом затворила.
0030 Паке седе Муји чело главе
0031 те му меће руке на срда[ш]це,
0032 пак говори Мустафиној мајки:
0033 "Не бој ми се, Мустафина мајко,
0034 није Мујо сада на самрти
0035 јере Муји врло срце игра,
0036 срце бије, болестице није."
0037 Паке скочи млада бјелом двору.
0038 За њом скочи базрђан Мустафа
0039 уфати је среди по појасу
0040 око ње је затворио врата
0041 метнуо је на меку постељу
0042 љубио је два дни и три ноћи.
0043 Кад је било трећи дан ујутру,
0044 књигу пише беже Џелил-беже
0045 те ју шиље Мустафиној мајки:
0046 "Хе помајко, Мустафина мајко,
0047 моја утва јесте залетила
0048 и у твоје дворе долетила
0049 пошљи мени драгу утву моју."
0050 Ал['] говори Мустафина мајка:
0051 "Џелил-беже, мој по богу синко,
0052 јесте твоја утва залетила
0053 и у моје дворе долетила
0054 и мој је соко уфатио.
0055 Брчна јој [се] пера поломила
0056 те не море теби долетети."

Интервенције:
лѣпи (јат = је)
лѣп'ши (јат = је) = љепши
ћ = ђ (базрђани)
и = ј (понајљепши)
муе = му је
беговицу = беговицом
е = је
і = ј (мајка)
жалѡст'на = жалосна
чинимнсе = чини ми се
пош'ли = пошљи
ч = џ (кадунџику)
т = д (када)
сь нѡм = за њом
сьмрти = самрти
срдце = срце
муи = Муји
болест'нице = болестице
скечи = скочи
бѣлом (јат = је)
с = з (за)
срѣди (јат = е)
пош'ли = пошљи
и = се

Напомене:
Целил = Џелил?
ил = јер

Коментар:
Лирско-епска песма, романса. Лажни болесник намами и обљуби удату жену. Када је муж тражи, Мустафина мајка метафорично одговара да је његову утву златокрилу ухватио њен соко.
Варијанте: ЕР 55, 130, 191; Krstić 1984: J 1, 3, 1: 234; T 2, 1, 5 – Momak se učini da je mrtav/bolestan da bi domamio devojku/ženu: 359; p. v. 180: 622.
Литература: Латковић 1975: 284; Пандуревић 2008: 359-388