0001 Шетала се Ђулум агиница
0002 од Стјен[а]ца до Љубичкога,
0003 прам њој шеће Ајманићу Кучо.
0004 Бога моли Ајманићу Кучо:
0005 "Пуни, витрац, с брда српачкога
0006 те ти снеси булам['] бурунџуке
0007 и госпоји Ђулум-агиници!"
0008 Бога моли, богу се намоли,
0009 пуну витрац с брега српачкога
0010 и он снесе булам['] бурунџуке
0011 и госпоји Ђулум-агиници
0012 те јој бјело лице угледао.
0013 А кад је лице угледао,
0014 онда се је поболио болом
0015 и отиде свом бијелу двору
0016 и он лежи у бијелу двору
0017 у свом двору, на меку душеку.
0018 Све госпоје к њему долазише,
0019 не долази Ђулум агиница.
0020 Карала ју Ђалап агиница:
0021 "Што си боља од иних госпојах
0022 те не ходиш Ајманићу Кучи?
0023 Што не ходиш, те га не обиђеш,
0024 хоће ли преболити јунак?"
0025 И њој не може бити на ино
0026 и отиде Ајманићу Кучи.
0027 А кад дојде у двору бјеломе,
0028 она иде горе на чардаке,
0029 али Кучо лежи у чардаку,
0030 у чардаку на меку душеку,
0031 покрио се зеленом доламом
0032 и по глави везеном марамом.
0033 Открила га Ђулум агиница,
0034 онда вели Ђулум агиница:
0035 "Курво једна, Ђалап-агинице,
0036 њему није лице за умрло,
0037 већ [је]ово лице за љубљење."
0038 Скрену скуте и појде напоље.
0039 Скочио је Кучо Ајманићу
0040 и узима Ђулум-агиницу,
0041 узима ју за бијелу руку,
0042 пак ју меће на меке душеке,
0043 љубио је три дни и три ноћи.
0044 Кад четврти освануо данак,
0045 онда пусти Ђулум-агиницу.
0046 Ал['] се фата Ђулум-агиница,
0047 фата се руком у џепове
0048 те извади тридесет дукатах
0049 те и['] даје Кучи Ајманићу:
0050 "На ти, Кучо, те се напиј вина!"
0051 Пак отиде двору бијеломе.
0052 А отиде Кучо у меану
0053 те он сиде пити ладно вино.
0054 А кад се мало понапио вина,
0055 онда вели Ајманићу Кучо:
0056 "О јунаци, драга браћо моја,
0057 ход[']те, браћо, да се напијемо
0058 имам зашто пити ладно вино:
0059 да[ла] ми је Ђулум агиница,
0060 дала ми је тридесет дуката."
0061 То је чула Ђулум агиница
0062 пак отиде на суд на кадију:
0063 "Суди мени, ефенди кадија!
0064 Кучо ми је учинио силу
0065 и узео тридесет дукатах.
0066 Обеси га, мој господине драги!"
0067 И кадија сиџил учинио
0068 да обисе Кучу Ајманића.
0069 Доведоше Кучу Ајманића,
0070 доведоше, а и обесише.

Интервенције:
ћ = ђ (Ђулум)
ѿ = од
нои = њој
и = ј (Ајманићу)
сберта = с брда
сербач'кога = српачкога
п = б (булам)
ч = џ (бурунџуке)
гѡспои = госпоји
пуни = пуну
ѡи = јој
бѣло (јат = је)
е = је
бѣлу (јат = ије)
кнѣму (јат = је) = к њему
обаидеш = обиђеш
прѣболити (јат = е)
чердаке = чардаке
зокрила = открила
нѣму (јат = је) = њему
любинѥ = љубљење
наполи = напоље
чет'вер'ти = четврти
ч = џ (џепове)
да мие = дала ми је
Овези = обеси
овизе = обисе
Овѣзоше (јат= је) = обесише
ћала пакиница = Ђалап агиница (?)

Напомене:
ст. 20: Ћала пакиница? Ђалап агиница?

Коментар:
Лирско-епска песма, романса – балада. Лажни болесник намами и обљуби удату жену, а онда се тиме хвали. Агиница га тужи, а кадија осуди љубавника на смрт.
Варијанте: ЕР 55, 130, 193; Krstić 1984: J 1, 3, 1: 234; T 2, 1, 5 – Momak se učini da je mrtav/bolestan da bi domamio devojku/ženu: 359; p. v. 180: 622.
Литература: Латковић 1975: 284; Пандуревић 2008: 359-388