0001 Ја заљубим драго на далеко,
0002 пођох под ноћ да обљубим драгу
0003 у латурме среди двора сретох.
0004 „Куда идеш, млад нежењен војне?
0005 Д[р]ага јошт није ни вечерала
0006 а камоли к теби да изиђе.“
0007 А ја јунак рекох и узрекох:
0008 „Вечер, драга, не вечерала га!
0009 Јал['] ме љуби како што се љуби,
0010 јал['] ми кажи другу да заљубим
0011 да не бијем ове калне друме,
0012 да не губим ове тавне ноћи.
0013 Ноге ми се мраморјем створише,
0014 црне очи поробом за тобом.
0015 Ако велиш д' идем пак да дођем,
0016 обрасли ти твоји бели двори,
0017 обрасли ти све белим босиљком
0018 а раздрумје црвеном калином.
0019 Ако велиш д['] идем да не дођем,
0020 обрасли ти твоји бели двори,
0021 обрасли ти све горким пеленом,
0022 а раздрумје трњем и гложијем.“

Интервенције:
с = з (заљубим)
срѣди, срѣтох (јат = е)
i = ј (војне)
дага = драга
и = ј (мраморјем)
ћ = ђ (изиђе)
е = је (бије)
цер'не = црне
и = ји (твоји)
бѣли (јат = е)
п = б л' = љ (босиљком)
цер'веним= црвеном
б = п (пеленом)
трнi'ем, гложи'ем

Напомене:
стих 3: латурме (и код Геземана и у оригиналу) - у латурме: Геземан, XXXVII – на ларго (на далеко)
стих 14: поробом (и код Геземана и у оригиналу) - необичан облик, не подсећа ни на шта што се данас говори; можда: погубих

Коментар:
Љубавна, лирска песма
Литература: Krnjević 1986: 141