0001 Везак везла Алибеговица
0002 у чардаку у дебелу ладу.
0003 К њој доходи дивер Усеине
0004 те снашици својој говорио:
0005 "Љуби мене, невестице моја,
0006 скројићу ти зелену фереџу
0007 и даћу ти тридесет дукатах."
0008 Када чула Алибеговица,
0009 сави скуте, побиже у дворе
0010 око себе затворила дворе
0011 паке стаде размишљати млада:
0012 "Давори боже, мили господине,
0013 што ћу сада учинити млада?
0014 Јер ако би[х], јадна, казивала
0015 господару мому, Алибегу,
0016 пашће крвца међу два браина."
0017 Све мислила, на једно смислила,
0018 пак начиња господску вечеру.
0019 А кад сташе вечер['] вечерати,
0020 онда вели Алибеговица:
0021 "Тако ти бога, Алибега мајко,
0022 јер не жениш сина Усеина,
0023 јербо ми је додијала корба
0024 од твојега сина Усеина.
0025 Све ме кори: `Драга, ожени ме!
0026 Моја снашо, жените и мене!`
0027 Већ жените сина Усеина."

Интервенције:
али беговића = Алибеговица
чердаку = чардаку
кнои = к њој
знажици = снашици
и = ј (својој)
ои = оји (скројићу)
ч = џ (фереџу)
съ = за (затворила)
е = је (јер)
пасће = пашће
і = и (браина)
све е смисли на едно мислила = све мислила, на једно смислила
ѿ = од
з = с (снашо)

Коментар:
Лирско-епска песма, романса. Неверни девер. Невеста избегне грех, али не одаје девера, већ свекрви предлаже да га жене.
Развој догађаја показује блискост стилизације са епизодом из варијаната о деоби Јакшића, само што је обрада лишена епске димензије. Док је ожењени брат махом иницијатор злочина, овог пута се само девер представља у негативном светлу. С друге стране, невеста проналази излаз из конфликтне ситуације, али је занимљиво да се непознати певач, као и Вуков отац (Вук, СНП II, 98) определио за поступак унутарњег монолога при истицању особина младе жене.
Варијанте: Krstić 1984: H 2, 1, 5 – Žena miri muža s bratom: 183, S 1, 3, 8: 335.