0001 Што се бјели крај сињега мора,
0002 или је пина од мора сињега,
0003 или су они бјели лабудови,
0004 или су пале на пландишту овце?
0005 Није пина од мора сињега,
0006 нису оно бјели лабудови,
0007 нит` су оно овце на пландишту,
0008 већ је оно рањен добар јунак.
0009 На њему се бјели кошуљица,
0010 киша пере, а сунашце суши;
0011 више главе копље ударено,
0012 а за копље добар коњиц везан.
0013 Коњиц вришти, господара буди:
0014 "Устани горе, господине драги,
0015 појео сам траву до корена,
0016 а узбио блато до колена,
0017 а попио воду до камена."
0018 Онда вели из горице вила:
0019 "Тражи, коњу, другог господара!"
0020 Црче коњиц слушајући вилу,
0021 црче вила гледајући коња.

Интервенције:
бѣли (јат = је)
е = је
ѿ = од
нѣму = њему (јат = је)
ли = љи (кошуљица)
суначе = сунашце
ж = ш (суши)
копі'е = копље
вищи = вришти
поѥѡсам = појео сам
корѣна (јат = е)
п = б (блато)
цер'че = црче

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Рањеник умире у гори, коњ не може да га прежали и вила умире од туге.
Прештампано: Самарџија 2001: 578
Литература: Krnjević 1986: 141, 169-170