0001 Књигу пише Мандушићу Вуче
0002 те ју шиље Шандићу Јовану:
0003 "Да мој побро, Шандићу Јоване,
0004 купи, побро, седам арамбаша
0005 Бранка, Вука и војводу Јанка
0006 и младога Петра Латинина
0007 који пеше добра коња стиже,
0008 и Секулу Јанкова нећака
0009 који с голом руком на мач удара,
0010 и сердара добра барјактара
0011 да идемо под Отрес на воду,
0012 да чекамо босанске спаије
0013 а и црне чаје прикоморске" etc.
0014 Отишли су о Ђурђеву данку
0015 стали су до Михаила данка.
0016 Лист опаде а снијег западе,
0017 ништа млади не добише.
0018 Што би хлеба, оно изједоше
0019 што би рухо, оно издераше
0020 што су вино на веру попили,
0021 не могу им ни главе платити
0022 а камо ли рухо и оружје.
0023 Говорио Шандићу Јоване:
0024 "Да мој побро, Мандушићу Вуче,
0025 ја нас води да где добијемо,
0026 ја нас води где да изгинемо,
0027 јал['] ћемо те на сабље делити."
0028 Ал['] говори Мандушићу Вуче:
0029 "Хе дружино, мила браћо моја,
0030 чекајте ме за недиљу данах.
0031 Ако ништа, браћо, не добимо,
0032 водићу вас белу двору своме
0033 продаваћу коње и волове
0034 те ћу вам поплатити вино
0035 што смо вино на веру попили.
0036 Ех да бог да те буду чаје
0037 прикоморске и босанске спаије."
0038 Лјепо Вуче разредио дружбу
0039 а он оде и сам у равнице,
0040 црне чаје пале у равници.
0041 Лепо Вуче световао дружбу:
0042 "О дружино, браћо нерођена,
0043 послушајте моје пушке танке.
0044 Како пукне моја танка пушка,
0045 потеците како који може."
0046 Слушали су за три летна данка
0047 не би Вука ни од Вука гласа.
0048 Када беше трећи дан у подне,
0049 пуче пушка Мандушића Вука.
0050 Једни веле турска је лубарда
0051 други веле Вукова је пушка -
0052 потрчаше како који може.
0053 Кад дођоше доле у равницу,
0054 али Вуче исекао војску
0055 и много пусто задобио благо.
0056 Кад су стали делити свилу,
0057 не деле чиме се свила дели
0058 веће деле јуначки нарамци.
0059 Кад су стали делити чоху,
0060 деле чоху од јеле до јеле.
0061 Кад су стали делити благо,
0062 благо деле јуначки калпаци.
0063 Много пусто заробио робље
0064 и скупо Вуче продавао робље:
0065 белу булу за камиш и лулу,
0066 потурицу за полуочницу,
0067 два Турчина за оку тутун[а].
0068 Не продаје да добије благо,
0069 веће прода да се исповеда.
0070 Вита јело истина је ово
0071 нек су здраве све јуначке главе.

Интервенције:
н = њ (књигу)
и = ј (мој)
ѡвану = Јовану
ѩан'ку = Јанка
пеше = пешке
барi'ѩк'тара = барјактара
з = с (Отрес)
ћ = ђ (Ђурђеву)
i = и (прикоморске)
снѣг (јат = ије)
из'тѣраше = издераше (јат = е) т= д
вѣру (јат = е)
ихмь = им
i = ј (оружје)
е = је
дѣлити (јат = е)
с = з (за)
бѣлу (јат = е)
вас = вама
вѣру (јат = е)
лѣпо (јат = е)
лѣт'на (јат = е)
ѿ = од
свѣтоваѡ (јат = е)
пладне = подне
п = б (лубарда)
потер'чише = потрчаше
рав'ници = равницу
изсѣкаѡ (јат = е)
сь = за
дѣле (јат = е)
чохо = чоху
бѣлу (јат = е)
дудунь = тутуна
из'повѣда (јат = е)

Напомене:
стих 7: Геземан и рукопис - пеше;локализам или старији облик за: пешке
стих 13, 40: чаје, чаие – Геземан LXXIX: вероватно ћехаје, турска господа. С друге стране, шаја, шајак је нека тканина (В. Вук, Рјечник)

Коментар:
Епска песма. Сукоб између две чете које чекају плен. (Гавран харамбаша и Лимо)Варијанте: Вук, СНП III, 42, 43; Вук, СНП IV 35, 51; В. у ЕР песму бр. 81 и напомену уз њу, такође песму бр. 87, 105, 164; Krstić 1984: O 13, 4 – Napad na trgovce, harač, hasnadara: 305.
Песме о Вуку Мандушићу из ЕР: 17, 63, 119. Nedić 1966: 337.
Песме о Секули из ЕР: 17 (стих 8-9), 133, 157, 188 (стих 16). Nedić 1966: 338.
Песме о Сибињанин Јанку из ЕР: 17 (стих 5, 8), 50, 75, 92 (стих 27), 109, 133, 134, 157, 188 (стих 16). Nedić 1996: 339.
Прештампано: Сувајџић 1998: 175-176 и 204, бр. 75.
Литература: Nedić 1966: 337-338; Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 249-251; Љубинковић 1988/2010: 431-457; Сувајџић 2003: 399-400; Делић 2008: 317-332.