0001 Од како је постајало Лијевно,
0002 и Лијевно и поље Лјевањско,
0003 није љепше робје доведено
0004 што је данас у недиљу младу:
0005 доведена два ајдука млада
0006 два ајдука, два рођена брата
0007 Миливоја с братом Вуковојем.
0008 А када су Лјевно угледали,
0009 стари братац млађем говорио:
0010 "Видиш, братац, Лјевна бијелога,
0011 више Лјевна студена камена,
0012 онди ће нас морити мукама.
0013 Већ молим те, мој мили браине,
0014 када нас стану морити мукам[а],
0015 мучиће нас мукам['] свакојаким
0016 прибити ће нам ноге и руке.
0017 Ако ће нас уморити муке,
0018 не издај, брате, друга ниједнога,
0019 ни остава гди смо остављали,
0020 ни конака гди смо ноћивали,
0021 ни вечера гди смо вечерали."
0022 Када дође петак турски светац,
0023 изведоше ајдуке на муке.
0024 Мучише их мукам['] свакојаким
0025 пак прибише и ноге и руке,
0026 ћуте они, ништо не говоре.
0027 Јошт им црне очи извадише
0028 пак и['] онди сл[']јепе оставише.
0029 Ал['] у ноћи им дружба дођоше,
0030 узеше и['] на плећи јуначке,
0031 однесоше у гору зелену
0032 пак им лјепо извидаше ране,
0033 ал['] не могу извидати очи
0034 веће воде слјепе по горици
0035 јер су њима врло срећни били.

Интервенције:
ѿ = од
е = је
посаѩло = постајало
лѣв'но = Лјевно (јат = ије)
лѣван'ско = лјевањско (јат = је)
лѣп'ше (јат = је)
робѥ = робље
и = ј (ајдука)
ћ = ђ (рођена)
бѣлога (јат = ије)
лѣво = Лјевно (јат = је)
і = и (браине)
мукѡм = мукам
прѣбише (јат = и)
ихмь = им
цер'не = црне
слѣпе (јат = је)
лѣпо (јат = је)
т = д (извидаше)
срѣћни (јат = е)

Напомене:
прѣбише (јат = и) према прибити у ст. 16
Двоструко читање јата (Лијевно, Лјевно) усвојено је у корист метрике (у складу са потребама стиха).

Коментар:
Епска песма. Турци стављају на муке браћу Миливоја и Вуковоја. Дружина их избави и води слепе по гори, "јер су њима врло ср(е)ћни били“.
Варијанте: Вук, СНП III, 50; Krstić 1984: Q 5, 8 – Vernost hajduka: 316, p. v. 96: 611
Прештампано: Сувајџић 1998: 174-175 и 204, бр. 74.
Литература: Сувајџић 2003: 420-422