Стране: Геземан: 1 2 3 Рукопис: 1 2 3 4 5 6 7 | < Претходна Песма бр. 161 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Све су бези по Ерцеговини. 0002 Што су бега до Узумовића, 0003 све му ходи робље у скерлету 0004 међу њима момче Николића, 0005 младо момче, али нетурчено. 0006 На њему је све свила зелена, 0007 све зелена свила и кадифа 0008 ш њим се фата лјепа ашик врже. 0009 Говорила Фатима дјевојка: 0010 "О Никола, драга душо моја, 0011 кради, душо, коња браца мога 0012 једна вранца, а друга зеленка 0013 и ти кради благо браца мога, 0014 браца мога, гроше и дукате 0015 бјеле гроше и жуте дукате 0016 а ја ћу красти кључ од матере 0017 пак ћу красти бјело руо своје 0018 да бежимо прико турске земље, 0019 прико турске у каурску земљу." 0020 То Никола тешко дочекао; 0021 сунце зађе, мрак на земљу паде, 0022 оде Нико доле у подруме 0023 те изведе два коња најбоља 0024 себи једна, дјевојки другога, 0025 једна вранца, а друга зеленка, 0026 а дјевојка кључе од матере 0027 те отвара шарене сандуке 0028 те узима своје рухо бјело. 0029 Онда добре коње узјахаше 0030 однесоше и благо и злато, 0031 побјегоше прико турске земље. 0032 Здраво пришли турску земљу равну 0033 и жарко је сунце огријало, 0034 ал['] дјевојка путу ненаучна 0035 те дјевојки жеђа додијала 0036 пак говори Фатима дјевојка: 0037 "О Никола, моја драга душо, 0038 не знаш гдегод студене водице? 0039 Ево мени додијала жеђа, 0040 ја ћу теби од жеђе умрети." 0041 Онда вели Нико, момче младо: 0042 "Давор Фато, моје драго злато, 0043 прид нам['] близу студена водица 0044 бојмо се твога браца Мустафе." 0045 Мало они пошли у напридак 0046 а нашли су студене водице 0047 паке бјело лице умиваше 0048 и онди се мало поиграше. 0049 Љубише се и два и три пута 0050 а у игри онди и заспаше 0051 и у тому је подне затекло. 0052 Кад се прену Узумовић Мујо, 0053 он се шеће доле у подруме 0054 ал['] му није коњах најбољих 0055 једног вранца, а другог зеленка. 0056 Пак се шеће горе у чардаке 0057 али није Фате у чардаку. 0058 Онда скочи канда се помами 0059 и узима бритку сабљу своју 0060 и ујаше добра коња свога 0061 добра коња и неоседлана, 0062 исто распас, у кошуљи танкој 0063 и Николу брзо састигао. 0064 Кад састига код воде студене, 0065 ал['] Никола заспао код воде 0066 и код њега Фатима дјевојка 0067 заспала је Николи на руке. 0068 Онда тргне своју бритку сабљу 0069 и Николе главу одсјекао. 0070 Кад се прену Фатима дјевојка 0071 онда вели Фата дјевојчица: 0072 "О мој братац, да те б[о]г убије, 0073 јер погуби Нику, злато моје!" 0074 Онда вели бег Узумовићу: 0075 "Давор Фато, тебе бог не знао, 0076 јере мени ниси казивала 0077 да је теби Нико ашикчија! 0078 Ја би Нику потурчио лјепо 0079 и с тобом би Нику оженио." 0080 Пак узе вранца, узе зеленка 0081 и узима благо небројено, 0082 небројене гроше и дукате, 0083 пак отиде двору бијелому. |
Интервенције: да = до роб'лѥ = робље ћ = ђ (међу) нима = њима мум'че = момче не тур'чино = нетурчено е = је лѣпа (јат = је) вер'же = врже дѣвоіка (јат = је) братца = браца бѣле (јат = је) ѿ = од г = к (каурску) ж = ш (тешко) с = з (зађе) мразь = мрак? ѿде = оде ѿнѣсоше (јат = е) побѣгоше (ја = је) ка = кад б = п (прену) чердаке = чардаке фато = Фата ашик'ші'ѩ = ашикчија Коментар: Епска песма – епско-лирска песма, балада. Женидба отмицом, на девојачку иницијативу. Застану када девојка ожедни и после љубавне игре заспу. Потера погуби младожењу-отмичара. Варијанте: Богишић, 18; Вук, СНП II, 94; Вук, СНП III, 21; Вук, СНП VI, 78; Милутиновић, 169; Krstić 1984: L 6, 2 – Devojka kaže junaku u tamnici da će ga izbaviti, ako se oženi njom. Pokupe blago i konje i uteknu: 265. Литература: Schmaus 1953: 234; Krnjević 1980: 242; |