0001 Три су браца у милости расла
0002 једно ми је Јанковић Стојане
0003 а друго је братац Станисаве
0004 и треће ми је дијете Завиша.
0005 Говорио братац Станисаве:
0006 "О Стојане, мој мили браине,
0007 ходи, братац, да те оженимо
0008 јал['] од [бана], јал['] од ђенерала,
0009 јал['] од дужда млетачкога."
0010 Говорио Јанковић Стојане:
0011 "Драги братац Станисаве,
0012 што ће мени курве Латинкиње!
0013 Купи ми три стотина пјешацах,
0014 триста пјешац['] а триста катана,
0015 пак иди ш њима бијелу Коњицу
0016 јербо онди има Осман-беже
0017 и у њега кажу лјепу љубу.
0018 Ако бог да те ми добијете,
0019 а ја ћу се ш њоме оженити."
0020 То [је] њега братац послушао
0021 и отиде братац Станисаве
0022 и узима три стотин['] пјешаца,
0023 триста пјешац['] и триста коњика,
0024 и отиде бијелу Коњицу.
0025 И бог даде и срећа јуначка
0026 и бијели Коњиц поробише
0027 и Осману жену одведоше,
0028 доведоше у бјела Мостара
0029 по имену Јанковић Стојану
0030 и Стојан ју узео за љубу.

Интервенције:
брат'ца = браца
е = је (једно)
станисое = Станисаве
дѣте (јат = ије)
и = ј (мој)
ѿ = од
иель = јал
ћ = ђ (ђенерала)
дуща = дужда
купиме = купи ми
пѣшацах (јат = је)
шнима = ш њима
бѣлу (јат = ије)
лѣпу (јат = је)
шноме = ш њоме
ѿведоше = одведоше
бѣла (јат = је)

Коментар:
Епска песма. Веома редукована женидба отмицом. Браћа (Станисав и Завиша) отимају Осман-бегову љубу за свога брата, Стојана Јанковића.
Песме о Стојану Јанковићу у ЕР: 149, 179. Nedić 1966: 336.
Варијанте: Вук, СНП III, 23, 26; Вук, СНП VII, 9; Krstić 1984: L 4, 3, 2 – Otmica devojke/žene za drugog (srodnika ili prijatelja, često uz nagradu): 261.
Литература: Nedić 1966: 336; Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 242; Десница 1991; Петковић 2008: 46-67.