001 Вино пије Краљевићу Марко,
002 ш њим га пије царев делибаша.
003 А кад се мало понапили вина,
004 онда вели Краљевићу Марко:
005 "Како сам се оженио јунак,
006 јошт ми нитко љубу преварио."
007 Онда вели ц[а]рев делибаша:
008 "Давор јеси, Краљевићу Марко,
009 дај ти мени своје одијело,
010 и дај мени Шарца коња свога,
011 Шарца коња и бојно копље,
012 и дај ми своју сабљу бритку,
013 и код сабље од свиле јанкесу,
014 ако твоју не преварим љубу,
015 не преварим и не обљубим,
016 ја о моју, ја о твоју главу."
017 Онда даде Краљевићу Марко,
018 он даде му своје одијело,
019 и даде му Шарца коња свога,
020 и даде му своје бојно копље,
021 и даде му своју сабљу бритку,
022 и код сабље свилену јанкесу,
023 и отиде царев делибаша
024 он отиде до града Прилепа
025 и до двора Краљевића Марка.
026 Кад је био двору на погледа,
027 далеко га љуба угледала
028 и мало га ближе сусретала,
029 под њим добра коња уфатила.
030 Онда сјаше ц[а]рев делибаша
031 са Шарца Краљевића Марка,
032 онда се фата царев делибаша
033 фата се руком под гроце,
034 отрже јој ђердан испод грла
035 мали ђердан - три стотин['] дуката
036 пак отиде горе у чардаке,
037 она води Шарца у подруме.
038 Онда се љуба Краљевића,
039 онда се она [д]осјетила
040 да није то Краљевићу Марко.
041 Видила је љуба Краљевића
042 да [је] на њему Марково одјело
043 и Марков Шарац добар коњиц
044 и Маркова сабља и копје,
045 видила да ће бити привара.
046 Онда справља господску вечеру.
047 А кад справи гос[по]дску вечеру,
048 она сестри Ширињу робињу:
049 "Богом сестро, Ширињо робињо,
050 де ти носи гос[по]дску вечеру,
051 ја ћу ти опростити сужањство."
052 Онда свлачи љуба Краљевића,
053 она свлачи лијепо одјело,
054 скида с руку дванаист прстенах,
055 дванаист све од сувога злата,
056 пак их меће Ширињи на руке.
057 И узима Шириња робиња,
058 узима господску вечеру
059 те носи у чардак јунаку.
060 Вечерао царев делибаша
061 а кад је лјепо вечерао
062 и црна се вина понапио,
063 онда леже јунак у ложницу
064 ш њим га лежи Шириња робиња.
065 Онда паша робињу љубио
066 а каде ју јунак обљубио,
067 и десну јој руку одрезао
068 и на руци дванаист прстена
069 десну руку и лијеву косу
070 пак меће пасу у јанкесу
071 и отиде из бјела чардака
072 и узима Шарца коња добра
073 и отиде к Марку Краљевићу.
074 А кад дође к Марку Краљевићу,
075 онда Турци учинише сиџил
076 хоће Марка Турци да погубе
077 одведоше Марка под вишала
078 начинише и нова вишала.
079 Онда се љуба Краљевића,
080 онда се она [д]осјетила
081 када види Ширињу робињу
082 да је њојзи рука одрезана,
083 десна рука и лијева коса.
084 Онда седла добра коња свога
085 и допала к Марку под вишала
086 исто Марка хоће да обесе.
087 Ал['] гледао Краљевићу Марко,
088 гледао је прико поља љубу
089 и не познаје своју вјерну љубу
090 ал['] познаје путаља коњица.
091 Онда вели Краљевићу Марко:
092 "Почекајте, Турци јаничари,
093 док дојде та ц[а]рева делија
094 штоно иде прико поља равна."
095 И њега Турци послушаше.
096 У том стиже љуба Краљевића,
097 она стиже к Марку под вишала.
098 Она дигла обе бјеле руке
099 и расп[л]ела своје русе косе.
100 Онда веле Турци јаничари:
101 "Ето љуба Краљевића Марка
102 да је здраве и руке и косе."
103 Онда Марку опростише руке
104 а свезаше ц[а]рев делибашу
105 и онди њега објесише.
106 А Марка лјепо опростише
107 и отиде Краљевићу Марко
108 [са] својом вјерном љубом Анђелијом,
109 отиде до града Прилепа,
110 до свога двора бјелога.

Интервенције:
е = је (пије)
шним = ш њим
дели паша = делибаша
прѣвариѡ (јат = е)
ц'рев = царев
и = ј (дај)
ѡдѣло (јат = ије)
п = б (бритку)
ѿ = од
ѩн'кеза = јанкесу
прілѣпа (јат = е)
сусрѣтала (јат = е)
ж = ш (сјаше)
з = с (са)
криѡце = гроце
ѿтер'же = отрже
ѡи = јој
ћ = ђ (ђердан)
изь под = испод
чердаке = чардаке
осѣтила (јат = је) = досјетила
гѡсдску = господску
т = д (де)
слачи = свлачи
лѣпо (јат = ије)
зрука = с руку
ѥ = их
суѡга = сувога
цер'на = црна
ч = џ (сиџил)
вижале = вишала
лѣва (јат = ије)
овезе = обесе
д = т (путаља)
і = ј (почекајте)
обѣ (јат = е)
распела = расплела
здрава = здраве
овѣзоше (јат = је) = објесише

Коментар:
Епска песма. Марко се опклади у верност жене, а мудра жена прерушеном јунаку доводи робињу и спасава Марка испод вешала.
Варијанте: Милутиновић, 81; П. Поповић, Из књижевности, Београд, 1919: 17-31; Matica I, 2, 23: 369. Krstić 1984: H 2, 1, 3, 2 – Muž se hvali mudrošću žene i kladi se da je niko ne može prevariti. Ona strancu, prerušenom u njenog muža, podmetne robinju: 181, p. v. 130: 609; T 13, 1 – Opklada u vernost žene: 372. X 4, 4, 7 – Poznavanje – razno: 430.
Прештампано: Сувајџић 1998: 82-84 и 197, бр. 22.
Литература: Поповић 1919: 17-32; Nedić 1966: 340; Љубинковић 2000: 289-291