Стране:   Геземан:  1   2   3   4      Рукопис:  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   < Претходна   Песма бр. 129   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Куне мајку Бодолић Богдане:
0002 "Бог т` убио, стара мајко моја,
0003 јер ми ниси браца одранила,
0004 ја ли браца, јал['] сестрице, мајко!"
0005 Онда вели мајка Богданова:
0006 "Не куни мајку, мој сине Богдане,
0007 ја сам теби сестру одранила,
0008 али су [је] Турци заробили.
0009 А знаш оно, мој сине Богдане,
0010 кад Турци робише Загорје,
0011 онда твоју сестру заробише
0012 одведе ју Арјадин војвода,
0013 одведе ју у бјело Лијевно
0014 и узео ју за вјерну љубу."
0015 Онда вели Бодолић Богдане:
0016 "Кухај, мајко, бјеле брашњенице,
0017 ковертање и колаче, мајко,
0018 да ја идем сестрици у по[`о]де,
0019 да ја видим је ли здрава сестра,
0020 здрава сестра и моји сестрићи
0021 и мој зете, Арјадин војвода."
0022 То је мајка тешко дочекала,
0023 куха мајка бјеле брашњенице,
0024 ковертање и колаче бјеле
0025 и отиде Бодолић Богдане,
0026 он отиде Лијевну бјелому.
0027 А кад дојде у Лијевно бјело,
0028 онда пита у Лјевну бјелому
0029 које су двори Арјадин војводе.
0030 Али веле Турци Ливљани:
0031 "Бога нами, незнана делијо,
0032 штоно су двори понајљепши
0033 и чардак један по другому,
0034 оно су двори Арјадин војводе."
0035 И отиде Бодолић Богдане,
0036 он отиде пред бијеле дворе,
0037 ал['] пред двором његова сестрица,
0038 пред двором хитар везак везе.
0039 Божију јој помоћ називао:
0040 "Божја помоћ, драга сестро моја,
0041 је ли дома Арјадин војвода?"
0042 Онда вели сестра Богданова:
0043 "Драги братац, Бодолић Богдане,
0044 није дома Арјадин војвода
0045 отишао хитар лов ловити."
0046 Води браца горе у чардаке,
0047 добра коња доље у подруме,
0048 носи њему вино и ракију
0049 и ону слатку малвасију.
0050 Опи се Богдан канда се помами
0051 и заспао каконо да умро.
0052 А кад види сестра Богданова,
0053 она носи двоје тешке негве
0054 и меће брацу на ноге бијеле
0055 а лисице на бијеле руке,
0056 студен синџир на грло бијело.
0057 Мало затим постајало врјеме,
0058 ал['] иде Арјадин из лова.
0059 Пред њега иде сестра Богданова
0060 те говори Арјадину војводи:
0061 "Камо ловак, Арјадин војвода,
0062 камо ловак што си ловио?
0063 Ја сам ловак бољи [у]ловила
0064 у нашему двору бијелому -
0065 мојег браца, Бодолић Богдана."
0066 А кад дођоше двору бијелому,
0067 пробуди га Арјадин војвода:
0068 "Устани гори, Бодолић Богдане,
0069 да се ладна вина напијемо!"
0070 Кад се прену Бодолић Богдане,
0071 ал['] на њему троје тешке негве
0072 и лисице на бијеле руке,
0073 студен синџир на грлу бијелу.
0074 Онда вели Арјадин војвода:
0075 "Мој шурјаче, Бодолић Богдане,
0076 кад сам твоју заробио сестру,
0077 да будеш ме онда састигао
0078 којом би ме смртцом уморио?"
0079 Онда вели Бодолић Богдане:
0080 "Да те будем састигао онда,
0081 онда би ти главу одсјекао."
0082 Онда вели Арјадин војвода:
0083 "Мој шурјаче, Бодолић Богдане,
0084 или волиш да те коњма тргам,
0085 или волиш да те ватром жежем?"
0086 Онда вели Бодолић Богдане:
0087 "Нисам курва да ме коњма тргаш,
0088 ни хрсуз да ме ватром жежеш,
0089 већ сам јунак да ме сабљом сјечеш.
0090 Свежи мене ноге испод коња
0091 изведи ме на то поље равно
0092 и дај мени сабљу обрђану
0093 и поведи тридесет Тураках
0094 и ти хајде пред њима, војводо,
0095 пак сјеците мене на череке."
0096 Арјадин то њега послушао:
0097 дао му коња и полоша
0098 и дао му сабљу обрђану,
0099 везао му ноге испод коња
0100 и одоше на то поље равно
0101 и отиде [триде]сет Тураках
0102 и пред њима Арјадин војвода,
0103 пак су добре коње разиграли.
0104 Трже сабљу Бодолић Богдане
0105 пак се тјера с Турци по мејдану.
0106 Али њему бог и срећа даде
0107 он исјече тридесет Тураках
0108 и свога зета, Арјадин војводу,
0109 пак узима лјепо одијело
0110 с њега [с]влачи, а на се облачи
0111 и узима коња војводина
0112 пак отиде својој драгој сестри.
0113 Коња веже капији на врата
0114 пак отиде горе у чардаке.
0115 Говорила љуба војводина:
0116 "Г[о]с[поди]не, Арјадин војвода,
0117 камо курва Бодолић Богдане,
0118 јеси ли му главу одсјекао?"
0119 Онда вели Бодолић Богдане:
0120 "Курво једна, а не сестро моја,
0121 није ово Арјадин војвода,
0122 већ је ово Бодолић Богдане
0123 на мене је његово одјело."
0124 Паке сестри очи извадио
0125 а сестриће бацао у ватру
0126 оно турско кољено проклето.
0127 И отиде у бјело Загорје,
0128 оде својој старој мајки.

Интервенције:
і = ј (мајку)
потолићь = п = б т = д = Бодолић
и = ј (мајко)
е = је (јер)
братца = браца
ѿ = од (одранила)
с = з (заробили)
арі'ѩдинь = Арјадин (Орјатин?)
бѣло (јат = је)
лѣвно (јат = ије)
вѣр'ну (јат = је)
пражинице = брашњенице
поде = походе
ели = је ли
мои = моји
ж = ш (тешко)
дворе = двори
т = д (чардак)
прѣд (јат = е)
бѣле (јат = ије)
ѡи = јој
братца = браца
чертаке = чардаке
нег'бе = негве
ч = џ (синџир)
врѣме (јат = је)
болі'ю = бољи
ћ = ђ (дођоше)
брѣну (јат = е) = прену
ѿсѣкао (јат = је) = одсјекао
изь пѡд = испод
обер'ћану = обрђану (=зарђалу)
хаиди = хајде
нима воивода = њима, војводо
сѣците (јат = је)
ѿдоше = одоше
ѿидесеть = отиде тридесет
тѣра (јат = је)
срѣћа (јат = е)
исѣче (јат = је)
ѡдѣлѡ (јат = ије) = одијело
влачи = свлачи
гсне = господине
колѣно (јат = је) = кољено
проклеко = проклето
сагорі'е = Загорје

Напомене:
лично име - Арјадин - могло је доћи кварењем заједничке именице орјатин (простак, лош човек).

Коментар:
Лирско-епска песма о породичним односима. Сестра крвница. Брат походи сестру, а она га опије и смишља како да га погубе. Надмудри зета, Арјадин-војводу, ослобађа се ропства, преоблачи и долази сестри, њу ослепи, а сестриће спали.
И ова стилизација показује продуктивност и флексибилност модела. Конфликт не превазилази оквире породичних односа, али се начин ослобађања заробљеног/превареног јунака уклапа и у потпуно епску атмосферу (в. напомену уз песму бр. 67). Осим тога, ток догађаја се мења, сходно карактеризацији сестре (крвница/отета и одана). И међу млађим записима постоје обраде, које потврђују рачвање модела у два подтипа, при чему је издајство сестре везано за Љутицу Богдана (Вук, СНП, I, 723, 724), док је одмазда Јакшић Димитрија у кући отмичара "оправдана“ хтонском природом типског непријатеља (Вук, СНП II, 97).
Варијанте: ослобађање завезаног јунака: Krstić 1984: N 1, 7, 3 – Pre pogubljenja zarobljenik predlaže da mu skinu odelo, oslobodi se i ubije neprijatelje: 290; S 1, 3, 4: 334, в. из ЕР песме 49, 67.
Варијанте: кажњавање издаје: Krstić 1984: U 2, 2, 2 – Vađenje očiju: 378, в. из ЕР песме бр. 71, 151, 181.
Варијанте: Богишић, 105; Вук, СНП I, 723, 724; Вук, СНП II, 97; Милутиновић, 7; Недић 1975: 734; Пешић
1988 : 611
Литература: Krnjević 1980: 252; Лома 2002: 59