0001 Вино пије млад краљу будимски
0002 ш њиме пије тријест капетана
0003 и шездесет и две војводе.
0004 А када се понапили вина
0005 и у вино поразговорили,
0006 да напија краљу од Будима:
0007 "Здраво да сте, по реду господо,
0008 ни у моје ни у ваше здравље,
0009 већ у здравље онога јунака
0010 који би ми јунак отишао
0011 четрдесет добри конаках
0012 до Прилепа града бијелога
0013 и до двора Краљевића Марка,
0014 те довео Краљевића Марка
0015 јал['] довео, јал['] главу донео!"
0016 Сви јунаци ником поникоше
0017 и у црну земљу погледаше.
0018 Не пониче Пилип Драгиловић,
0019 не пониче, већ јунак покличе:
0020 "Сада над мене не има јунака
0021 ни бољега, ни благом тежега,
0022 ја сам јунак рода јуначкога
0023 изгубио сам триест мартолоза
0024 и Николу, баш мартолоз-башу,
0025 у мене је триест робињицах
0026 и прид њима љуба Николина."
0027 Јошт говори Пилип Драгиловић:
0028 "Ја ћу сребром потковати коња
0029 окројићу га чистим скерлетом
0030 пак ћу ићи до Прилепа града,
0031 до Прилепа до двора Маркова,
0032 те ћу довест['] Краљевића Марка,
0033 или довест['], или главу донест[']."
0034 Ту се згоди Момчило војвода,
0035 побратиме Краљевића Марка,
0036 пак вели Момчило војвода:
0037 "Не фали се, Пилип Драгиловић,
0038 јер је зао Краљевићу Марко
0039 гди зло чује тамо на зло иде,
0040 теби ће Марко сам на ноге доћи."
0041 Пак скочи Момчило војвода
0042 те оседла свога добра коња,
0043 сабљу паше и копље узима,
0044 пак усиде добра коња свога
0045 те отиде прико поља равна.
0046 Шарвиз воду био прибродио,
0047 прибродио на Новој Паланки,
0048 а Драву воду баш на Осјеку,
0049 Саву воду баш на Београду,
0050 Мораву воду на Параћину,
0051 пак отиде гори Новаковој
0052 гором иде чак до Птичарева,
0053 Птичаревом до поља Косова,
0054 а Косовом до Прилепа града
0055 и до двора Краљевића Марка.
0056 Када дође пред бјеле дворове,
0057 пак удара авлији на врата.
0058 Оћути га Краљевићу Марко
0059 пак говори Краљевићу Марко:
0060 "Ваистино, вјерна слуго моја,
0061 отиди де на авлинска врата
0062 те запитај тко је на врати."
0063 Пак отиде горе на чардаке
0064 те казује Краљевићу Марку:
0065 "Г[о]с[поди]не, Краљевићу Марко,
0066 добар јунак и на добру коњу
0067 пак он стоји на авлински['] врата
0068 пак он за те пита, г[о]с[поди]не."
0069 Онда вели Краљевићу Марко:
0070 "Нек ми дође горе у чардаке."
0071 Пак отиде горе у чардаке
0072 пак отвори врата од чардака
0073 пак им лјепо рече: "Добар вече!" -
0074 дели Марку, свому побратиму:
0075 "Добар вечер, побратиме драги,
0076 не имаш ли што годи за вечеру
0077 јере сам ти трудан и уморан
0078 издалека идући до тебе?"
0079 Пак говори Краљевићу Марко:
0080 "Јевросима, вјерна љубо моја,
0081 дај ми брату штогод вечерати
0082 и донеси вина црвенога
0083 нека вечера и нек се напије
0084 с побратимом, Краљевића Марком."
0085 Када су вечер вечерали
0086 и лјепо се понапили вина,
0087 пак говори Краљевићу Марко:
0088 "Побратиме, Момчило војвода,
0089 која ти је голема невоља
0090 те те је к мени ноћас дотјерала?"
0091 Пак говори Момчило војвода:
0092 "Не питај ме, побратиме драги,
0093 што сам к теби ја ноћас дошао
0094 то је мени велика невоља:
0095 у Будиму пије краљу вино
0096 и тридесет и три капетанах
0097 и шездесет и две војводе.
0098 О свачему, брате, говорисмо
0099 а о тебе, брате, понајвише,
0100 да над Марка не има јунака
0101 ни бољега коња од Маркова.
0102 Напи краљу од Будима вином:
0103 `Здраво да сте, по реду господо,
0104 ни у моје ни у ваше здравље,
0105 већ у здравље онога јунака
0106 који би нам јунак отишао
0107 четрдесет добрих конаках
0108 до Прилепа града бијелога
0109 и до двора Краљевића Марка
0110 пак довео Краљевића Марка
0111 јал['] довео, јал['] главу донео!`
0112 Сви јунаци ником поникоше
0113 и у црну земљу погледаше
0114 не погледа Пилип Драгиловић
0115 не пониче, већ јунак покличе:
0116 `Ја сам бољи и од Марка јунак
0117 ја ћу довест['] Краљевића Марка,
0118 ја ли довест['], ја ли главу донест['].`
0119 На то сам дошао, побратиме,
0120 да ти кажем твоје пријатеље."
0121 Када чуо Краљевићу Марко,
0122 циче Марко као змија љута
0123 пак говори слуги Ваистини:
0124 "Чујеш ли, вјерна слуго моја,
0125 седлај мени Шарца коња мога."
0126 Брзо Марку коња оседлаше,
0127 седе Марко на Шарца коњица
0128 пак отиде и дањом и ноћом.
0129 Када дође граду Београду,
0130 моли Марко скелеџије младе:
0131 "Привезите ме, младе скелеџије,
0132 даћу вама добру напојницу
0133 ако ништа, буздован у плећа!"
0134 Пак отиде гори у Будима.
0135 Када дође до града Будима,
0136 нађе Марко танану робињу
0137 те ју пита Краљевићу Марко:
0138 "Тако ти бога, робињице млада,
0139 који су овди двори Пилипови?"
0140 "Тако ми бога, незнана делијо,
0141 оно су двори Пилипа војводе
0142 на пијаци у Будиму граду
0143 штоно се сјају од сребра пенџери."
0144 А сам знаде Краљевићу Марко
0145 пак отиде двору Пилипову.
0146 Када дође у бјеле дворове,
0147 сјаше с коња те оде у чардак
0148 гдино везе љуба Пилипова.
0149 Када Марко у чардаке дође,
0150 говорио Марко Краљевићу:
0151 "Божја ти помоћ, љубо Пилипова!
0152 Је ли дома Пилипе војвода?"
0153 Вели њему љуба Пилипова:
0154 "Иди одавле, пустаијо једна!
0155 Што ти чиниш у двору нашему
0156 не питајућ['] Пилипа војводу?"
0157 Расрди се Краљевићу Марко
0158 пак је удари руком по образу
0159 три јој зуба здрава истерао,
0160 пак јој узе ђердан испод грла,
0161 те уседе добра коња свога
0162 пак отиде пити ладно вино.
0163 Сјаше с коња, оде у меану,
0164 пак он пије вино у меани
0165 а код себе коња привезао.
0166 Али Пилип дође бјелу двору
0167 ал['] му љуба лежи у чардаку
0168 сва рањена, крвцом поливена.
0169 Пак ју пита Пилип војвода:
0170 "Што је теби, вјерна љубо моја?"
0171 Ал['] говори љуба Пилипова:
0172 "Залуду ти фала, Пилип војводо,
0173 кад ти бију твоју вјерну љубу
0174 у твојему двору бијелому
0175 три ми здрава зуба истерао
0176 и узе ми ђердан испод грла
0177 пак отиде пити добро вино
0178 пије вино, пак и коњу даје."
0179 Када чуо Пилипе војвода,
0180 на мах се јунак [д]осјетио
0181 којино [је] јунак долазио
0182 пак говори Пилипе војвода:
0183 "Давор љубо, да те бог убије,
0184 јер га ниси лјепо дочекала
0185 и лјепо га напојила вина,
0186 оно ми је Марко Краљевићу
0187 оно је јунак од Прилепа града
0188 коме но сада није нигде пара,
0189 а ја сам се ш њиме завадио.
0190 Ваља ми ићи ш њим бојак бити
0191 ако ми је никада не доћи."
0192 Пак отиде Пилипе војвода
0193 те он тражи Краљевића Марка
0194 нађе Марка седећ['] у меани
0195 али Марко пије добро вино.
0196 Њему вели Пилипе војвода:
0197 "Та ту ли си, кесеџијо једна!"
0198 Пак узима буздована свога
0199 бије Пилип и коња и Марка:
0200 коња бије одстрага по сапи,
0201 Марка бије по лјевој мишици.
0202 Али му Марко лјепо говорио:
0203 "Не чини кавге, Пилипе војвода,
0204 него ходи да пијемо вина."
0205 Ал['] не мари Пилипе војвода
0206 веће бије горе буздованом.
0207 А кад се Марку досадило било,
0208 трже Марко буздован позлаћен
0209 пак удари Пилипа војводу
0210 буздованом у прси јуначке.
0211 Мртав Пилип паде на калдрму,
0212 ђипи Марко на добра коњица
0213 пак отиде бјелу двору свому,
0214 али га нитко тјерати не смије
0215 јер је Марко чудновате ћуди.

Интервенције:
е = је (пије)
шниме = ш њиме (н = њ)
шесть десеть = шездесет
і = ј (војводе)
ѿ = од
по редѡм = по реду
здраві'е = здравље
кои = који
четиридесеть = четрдесет
прілѣпа (јат = е)
бѣлога (јат = ије)
цер'ну = црну
тежі'ега = тежега
из'губиѡсамь = изгубио сам
Ма толоса = мартолоза
Мар'толось = мартолоз с = з
н = њ (робињицах)
ѡщь = јошт
ѩћу = ја ћу
пѡд = пот (потковати)
іћу = јићу (окројићу)
с = з (згоди)
полѩ равно = поља равна
п = б (прибродио)
т = д (Драву)
ѡсегу = Осјеку г = к
к = ћ (Параћину)
и = ј (Новаковој)
ц = ч (Птичарева)
ћ = ђ (дође)
бѣле (јат = је)
ав'лі'и = авлији
вь истину = Ваистино
вѣр'на (Јат = је)
ѿидите = отиди де т = д
чердаке = чардаке
гсне = господине
стои = стоји
ихмь = им
лѣпо (јат = је)
до теби = до тебе
ф = в (Јевросима)
цервенога = црвенога
дотѣрала (јат = је)
болі'и = бољи
ч = џ (скелеџије)
пустоань = буздован
танѥну = танану
коису = који су
ж = ш (сјаши)
ѿде = оде
нѣму (јат = је) = њему
за люду = залуду
изстепао = истерао
изь пѡд = испод
ѡи = јој
воіводе = војводо
ѡсѣтио (јат = је)
кесечі'ѡ = кесеџијо
лѣвоі (јат = је)
к = г (кавге)
горі'е = горе
калдер'му = калдрму
тѣрати (јат = је)

Напомене:
у овој песми Јеворосима није Маркова мајка већ жена!

Коментар:
Епска песма. Марко и Пилип Драгиловић. На хвалисавог противника Марка упозорава побратим. Марко лако савлада разметљивца. И модел и именовање актера врло дуго су трајали без већих измена. С друге стране, уочава се и снага личних имена и колебљивост сродничких веза, јер се у овој варијанти Марков побратим зове Момчило (ујак, Вук, СНП II, 25), а љуба Јевросима (мајка, Вук, СНП II, 25, 34, 63, 73). Као типски лик, слуга Ваистина је и у млађим записима на Марковом двору (Вук, СНП II, 72), али је познатији истоимени слуга закаснелог косовског ратника, Мусића Стефана (Вук, СНП II, 47).
Варијанте: Вук, СНП II, 59; Милутиновић, 91, 94; Вук, СНП IIр, 56 – 58; Krstić 1984: S 5, 2 – Neko se hvali da je mnoge savladao, pa će još jednoga. Izazvani to čuje i lako ga savlada: 337 и p. v. 606.
Песме о Марку у ЕР: 83 (стих 36), 87, 92 (стих 26), 105, 139, 151, 176, 188. Nedić 1966: 335.
Прештампано: Сувајџић 1998: 73-77 и 196-197, бр. 18.
Литература: Schmaus 1953: 231, 235; Пешић 1988: 592; Љубинковић 2000: 286-289. О војводи Момчилу: Делић 2006. В. нап. уз бр. 87.