0001 Два су браца у милости расла,
0002 једно Нинко, а друго Никола,
0003 те се Нинко био оженио,
0004 а Никола није дорастао.
0005 Пак се браћа о мало свадише,
0006 о једнога коња и сокола,
0007 Нинко узе коња и сокола,
0008 а Николи не допаде ништа,
0009 зато су се браћа завадила.
0010 А Нинко је говорио љуби:
0011 "Седлај, љубо, добра коња мога
0012 ја ћу ићи да лов ловим сада."
0013 Пак говори Нинко љуби својој:
0014 "О, Анђелија, вјерна љубо моја,
0015 ја ти идем лов ловити сада.
0016 Ако ли ми браца не отрујеш,
0017 не чекај мене у своје мајке,
0018 да камоли у двору мојему."
0019 Пак отиде Нинко лов ловити.
0020 Ал['] му љуба мудра и паметна,
0021 пак отиде у горње чердаке
0022 те отвори сребрне сандуке
0023 пак извади купу позлаћену
0024 те ју насу вина од три љета
0025 пак је даје Николи ђеверу:
0026 "На част теби, Никола ђевере,
0027 нај, ђевере, те се напи вина,
0028 вино попи, а купу продај,
0029 купи себи коња и сокола."
0030 Исто они о томе говоре,
0031 али дође из лова млад Нинко
0032 води добра коња за улара
0033 а сокола носи на њедарца.
0034 Далеко га угледала љуба
0035 прама њему млада ишетала
0036 паке Нинку говорила лјепо:
0037 "Нинко, драги господару,
0038 што си ми тако врло невесео?"
0039 Тад говори Нинко љуби својој:
0040 "Мучи, љубо, да те бог убије!
0041 Како [не] би ја невесео био
0042 кад ме коњиц носити не море,
0043 кад ми соко ловит ништа неће,
0044 а ја с моји стријели и лукови,
0045 ја не могу ништа ударити!"
0046 Пак говори љуба Анђелија:
0047 "Да, не бој се, г[о]с[поди]не драги,
0048 нисам твога браца отровала,
0049 веће сам га с тобом помирила."

Интервенције:
братца = браца
е = јуе (једно)
дорастиѡ = дорастао
с = з (завадила)
ћ = ђ (Анђелија)
вѣр'на (јат = је)
и = ј (седлај)
і = ј (мајке)
гѡрні'е = горње
чердаке = чардаке
ѿ = од
лѣта (јат = је) = љета
дѣверу (јат = је) = ђеверу (дјеверу?)
нѣдар'ци (јат = је) = њедарца
изшетала = ишетала
лѣпо (јат = је)
невесело = невесео
мои = моји
стрѣли (јат =ије)
гсне = господине

Коментар:
Епска песма. Деоба Јакшића.
Варијанте: Богишић, 44; Вук, СНП II, 95, 97, 98; недић 1965: 438; Пешић 1988 : 611-612; Krstić 1984:
H 7, 1, 2, 3 – Muž naređuje ženi da mu ubije brata: 202; H 7, 1, 2 – Rđav brat, H 7, 1, 3, 1 – Deoba braće: 202-203, p. v. 149: 617, p. v. 150: 618.
Песме о Јакшићима у ЕР: 59 (стих 48-49), 111, 121. Nedić 1966: 335.
Прештампано: Сувајџић 1998: 155-156 и 202, бр. 60.
Литература: Krnjević 1980: 272; Пешић 1988 : 611-612; Диздаревић Крњевић 1997: 71-108; Лома 2002: 174.